Рестриктивно понашање привремених институција самоуправе у Приштини према српској монашкој заједници јесте атак на слободу вероисповести и притисак на нашу цркву и свештенство на Косову и Метохији.
Манастири нису само културно-историјски споменици, већ жива места вере, која без монаха губе своју праву сврху, и нико нема право да поставља неразумне административне препреке са циљем да се отежа и онемогући верски живот православних богомоља.
Приштина односом према српским монасима сама даје аргументе против чланства самопроглашеног Косова у Унеску, јер о културним и верским споменицима се не стара тако што се малтретирању излажу они који светиње најпосредније штите и одржавају живим.
Наша црква и свештенство ће, као и до сада, имати сву подршку државе Србије и српских политичких структура у покрајини у настојањима да одбрани наше национално благо на Косову и Метохији.
Канцеларија за Косово и Метохију ће наставити да у контакту са свим центрима утицаја на Косову и Метохији указује на тежак положај наше цркве и свештенства у покрајини и антицивилизацијско понашање Приштине.