Rušenje više od dvadeset srpskih nadgrobnih spomenika u Lipljanu, u noći između petka i subote, pokazuje da je ideologija mržnje i dalje sveprisutna među separatistima, ali i da je šovinističko orgijanje na Kosovo i Metohiji činjenica koja nikoga na zapadu ne uzbuđuje, jer to su samo srpski grobovi.
Da su bilo gde u Evropi u aktu šovinističke mržnje uništeni bilo čiji nadgrobni spomenici, to bi bila svetska vest, emitovana u prvim minutima informativnih emisija globalnih TV mreža, međutim Lipljan kao da nije u Evropi, a srpski pokojnici kao da nemaju pravo na miran počinak kao pokojnici drugih evropskih nacija.
Ovaj strašan i svake osude vredan incident će eventualno biti zabeležen u nekom od brojnih međunarodnih izveštaja, i to verovatno samo u fusnoti ispod zaključka da na samoproglašenom Kosovu cvetaju mir, ljubav i demokratija.
Spaljene crkve i manastiri, uzurpirana imanja, porušeni spomenici i prekopani grobovi, jesu prava slika društvene stvarnosti na samoproglašenom Kosovu, i svako ko to negira jeste saučesnik u tihom kontinuiranom pogromu koji se godinama odvija nad srpskim narodom i hrišćanskim nasleđem na samoproglašenom Kosovu.
Mržnja koja nekažnjeno buja, bez odgovora i osude, obično na kraju pronađe i živu metu, i zato kultura rušenja i uništenja mora biti tretirana onako kako se tretira i u ostalim delovima Evrope – jasnom osudom i odlučnom reakcijom.