Sama ideja reciprociteta koju Aljbin Kurti papagajski ponavlja u potpunoj je suprotnosti sa željom odgovornih i dalekovidih lidera u regionu da na ovim prostorima stvore uslove za dinamičniji razvoj i slobodan protok ljudi, robe i kapitala.
Reciprocitet je sinonim za samoizolaciju samoproglašenog Kosova i infantilan politički odgovor na činjenicu da međunarodna podrška jednostrano proglašenoj nezavisnosti opada i da je taj tzv. državotvorni projekat u dubokoj krizi.
Kurti ne može da durenjem i ekstremizmom reši nagomilane socijalne i ekonomske probleme i društvenu krizu u našoj južnoj pokrajini, proisteklu iz nesposobnosti i neodgovornosti albanske političke elite.
Da bi i Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji mogli da počnu da žive dostojanstvenim životom, Priština treba da shvati da se sva nerešena pitanja rešavaju, ne ucenama, već dijalogom, i to nakon što se ukinu anticivilizacijske takse na robu iz centralne Srbije.
Godišnjica uvođenja anticivilizacijskih taksi od sto odsto na proizvode iz centralne Srbije je i godišnjica neuspeha dela međunarodne zajednice da na prostoru zapadnog Balkana osigura poštovanje vrednosti na kojima počiva savremena Evropa.
Jednoj bahatoj i samovoljnoj grupi albanskih političkih lidera u Prištini dozvoljeno je da krši Cefta sporazum i mnoge druge sporazume iza kojih je svojim autoritetom stala Evropska unija.
Ispostavilo se, nažalost, da oni koji su doneli odluku o uvođenju ove trgovinske blokade nisu usamljeni u bezumlju, već da među albanskim političkim strukturama na KiM postoji konsenzus da se sa Beogradom i dalje treba razgovarati jezikom ucena i pritisaka.
Produktivan dijalog je veoma teško voditi sa nekim ko neprestano dokazuje svoju verolomnost i želju da svoju volju nameće jednostranim manifestacijama sile, i čak se ponosi nesposobnošću i nespremnošću da sprovodi preuzete obaveze i poštuje datu reč.