Mržnja raznih ekstremista iz Prištine, uključujući i Toma Gašija, prema predsedniku Aleksandru Vučiću je mržnja prema miru i budućnosti.
To najbolje potvrđuje protest Samoopredeljenja u Tirani protiv nastojanja da se u regionu politički odnosi relaksiraju kroz davanje podsticaja zajedničkom ekonomskom razvoju i liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala.
Prištinski ekstermisti, koji svoje štetočinske pipke sada već puštaju po čitavom regionu, žele da nas sve drže kao taoce sopstvene nacional-romantičarske zaljubljenosti u prošlost.
Ti zaljubljenici u isfabrikovane slike prošlosti počeli su da veruju u sopstvene laži i ne mogu da se pomire sa činjenicom da je šovinistički mentalitet u Evropi i savremenom svetu odavno prevaziđen i da moderne nacije imaju prirodnu potrebu da se otvaraju prema drugima, a ne da se opasuju zidovima i carinskim barijerama.
Priština je poprište rata klanova i šovinističkih vođa, i svi su oni izgleda ujedinjeni jedino u rešenosti da nas zarobe u svojim anahronim vrednosnim sistemima kako se ne bi osećali kao otpadnici od civilizacije.
Prištinske šovinističke grupe, preobučene u političke stranke, imaju potrebu da prinose žrtve u cilju stvaranja masovne histerije, a Ivan Todosijević je ništa drugo do žrtva na oltaru jedne nazadne i ratoborne klanovske vrhuške.
Ono što nas odvaja nisu jezik i vera, već pre svega vrednosni sistem, a predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbija će nastaviti da budu borci za moderne evropske vrednosti, bez obzira na mržnju i frenetične reakcije prištinskih šovinističkih vođa.