Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da se povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova od strane države Sijera Leone desilo u važnom trenutku, tokom posete predsednika Aleksandra Vučića Vašingtonu i dodaje da je Srbija time pokazala da istrajava u politici zaštite državnih i nacionalnih interesa.
"Zahvaljujući akciji, koja je pokrenuta na inicijativu predsednika Vučića, broj država koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije pao je ispod polovine članica UN. Podsetiću vas da je nekada takozvano Kosovo priznavalo više od 110 zemalja", naveo je Đurić za TV Hepi.
Dodao je da danas četiri petine čovečanstva ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, ali da to nije uteha jer su u Prištini na vlasti političari koji ne pokazuju spremnost za kompromisno, razumno rešenje koje bi zadovoljilo interese srpske i albanske strane.
"Zato je za Srbiju važna poseta predsednika SAD-u. Odnos sa državom koja je na Balkanu u prethodnim decenijama igrala veoma značajnu ulogu mora da se popravlja", naveo je Đurić.
Ističe da se politika SAD ne menja preko noći, ali da srpljivošću i razgovorima sa vodećim američkim političarima, iznoseći argumente Srbije predsednik Vučić pokušava da sa Vašingtonom uspostavi odnos poverenja.
Napominje da je Vučić tokom posete najdirektnije ponovio poziciju Srbije najvišim predstavnicima Prištine i američkoj administraciji - da ne očekuju od Srbije da pravi ustupke bilo kome ni za šta i da prestane da štiti svoje interese.
''Nemojte da tražite od Srbije da prihvata stvari kao što su članstvo Kosova u Unesko, jer su za Srbe Dečani, Bogorodica Ljeviška, Pećka patrijaršija, Banjska temelji identiteta i kulture'', rekao je Đurić.
Naglasio je da Priština zahtevima za članstvo u Unesku želi da afirmiše svoju poziciju nezavisne države u Savetu bezbednosti UN, ali da od Srbije ne treba očekivati da prihvati nezakonite jednostrane akte.
''Mislim da je predsednik Vučić u Vašingtonu, sa punom odgovornošću na taktičan, diplomatski način najuticajnijim ljudima u svetu izneo argumente Srbije. Nije Kosovo jedina osetljiva tema, siguran sam da su bili i razgovori po pitanju vojne neutralnosti Srbije i jačanja naše bezbednosti'', rekao je Đurić.
Komentarišući nesuglasice između albanskih lidera na KiM, ali i između Prištine i Tirane, Đurić je kazao da je više puta bio svedok vrlo direktnih sukoba između rukovodstva Albanije i Albanaca sa KiM, kao i međusobnih sukoba između Tačija, Kurtija i Haradinaja.
Đurić kaže da albanskim političarima na KiM više nije važno ništa od velikih nacionalnih ciljeva, već da se bore samo da budu na vlasti.
''Počeli da ponavljaju neke naše greške od pre 20-30 godina. Ne kažem da mi treba da se posebno radujemo zbog toga, mi treba da se radujemo jer smo počeli neuporedivo odgovornije da se ponašamo, da gradimo našu državu i jačamo njenu ekonomiju'', rekao je Đurić.
Ocenio je da ''nije mala stvar'' što Srbija konačno ima definisane ciljeve nacionalne politike i što je za pet godina postigla izvanredne rezultate u ekonomskoj politici, od smanjenja javnog duga sa 78 na 49 odsto BDP, smanjenja nezaposlenosti sa 26 na 9,5 odsto do uvođenja značajnih stimulacija za povećanje nataliteta.
''Naše je da radimo na dugi rok, da od starih neprijatelja pokušamo da stvorimo, ako ne prijatelje, onda bar države sa kojima sarađujemo, kao što to radi predsednik Vučić u SAD'', zaključio je Đurić.