Koha je glasilo koje raspiruje nacionalnu i versku netrpeljivost kroz širenje grubih istorijskih falsifikata.
Tvrdoglavi pokušaji revizionista i falsifikatora istorije da izvrtanjem činjenica otmu srpsko srednjovekovno kulturno i duhovno nasleđe na Kosovu i Metohiji osuđeni su na propast, jer nema nijednog materijalnog dokaza niti metodološkog konstrukta kojim se može dokazati da oni nisu srpski.
Zaista, pre srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji je postojala romejska odnosno vizantijska kultura, a pre nje i neke druge kulture, samo što Albanaca tu nije bilo.
Povelje srpskih manastira na Kosovu i Metohiji nedvosmisleno potvrđuju ko je bio njihov ktitor i pokrovitelj, a popisi imena u poveljama svedoče da je u metosima živelo isključivo srpsko stanovništvo, uz statistički zanemarljivo prisustvo drugih etničkih grupa.
Srpski srednjovekovni manastiri su tvrđava srpstva na Kosovu i Metohiji, jer su samim svojim postojanjem neoborivi dokaz čija je to zemlja bila, i kakva je serija zločina, proterivanja, islamiziranja i asimilacije dovela do sadašnje etničke strukture na Kosovu i Metohiji.
Ne mislim da su Albanci zbog toga što na Kosovu i Metohiji nemaju svoje manastire na bilo koji način inferiorni, jer i oni imaju svoju bogatu kulturu na koju treba da budu ponosni, ali sam najoštriji protivnik svakog pokušaja prisvajanja tuđe kulturne baštine.
Srpska kulturna baština nemanjićkog perioda je dosegla toliko visoke domete da je danas zasluženo deo svetske kulturne baštine, a Albanci, ukoliko žele da i njihova kultura jednoga dana dosegne taj nivo, treba na njoj da rade, a ne da manifestuju nekulturu prisvajajući tuđe.
Upozoravam inspiratore nasrtaja na srpsku kulturnu baštinu da, ukoliko žele skladne i prijateljske srpsko-albanske odnose, a ja se nadam da će oni u budućnosti biti mogući, moraju poštovati ekskluzivnost i nepovredivost srpske kulture na Kosovu i Metohiji.