Коха је гласило које распирује националну и верску нетрпељивост кроз ширење грубих историјских фалсификата.
Тврдоглави покушаји ревизиониста и фалсификатора историје да извртањем чињеница отму српско средњовековно културно и духовно наслеђе на Косову и Метохији осуђени су на пропаст, јер нема ниједног материјалног доказа нити методолошког конструкта којим се може доказати да они нису српски.
Заиста, пре српског културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији је постојала ромејска односно византијска култура, а пре ње и неке друге културе, само што Албанаца ту није било.
Повеље српских манастира на Косову и Метохији недвосмислено потврђују ко је био њихов ктитор и покровитељ, а пописи имена у повељама сведоче да је у метосима живело искључиво српско становништво, уз статистички занемарљиво присуство других етничких група.
Српски средњовековни манастири су тврђава српства на Косову и Метохији, јер су самим својим постојањем необориви доказ чија је то земља била, и каква је серија злочина, протеривања, исламизирања и асимилације довела до садашње етничке структуре на Косову и Метохији.
Не мислим да су Албанци због тога што на Косову и Метохији немају своје манастире на било који начин инфериорни, јер и они имају своју богату културу на коју треба да буду поносни, али сам најоштрији противник сваког покушаја присвајања туђе културне баштине.
Српска културна баштина немањићког периода је досегла толико високе домете да је данас заслужено део светске културне баштине, а Албанци, уколико желе да и њихова култура једнога дана досегне тај ниво, треба на њој да раде, а не да манифестују некултуру присвајајући туђе.
Упозоравам инспираторе насртаја на српску културну баштину да, уколико желе складне и пријатељске српско-албанске односе, а ја се надам да ће они у будућности бити могући, морају поштовати ексклузивност и неповредивост српске културе на Косову и Метохији.