Histerični napadi albanskih političara na predsednika Srbije Aleksandra Vučića jedini su odgovor na politiku mira i kompromisa koju vode država Srbija i njen lider.
Predsednik Vučić poslao je jasnu i jedinu tačnu poruku da su Kosovo i Metohija neotuđivi i sastavni deo naše države, a 17. mart nazvao pravim imenom – pogromom. To je realnost koju političari u Prištini itekako dobro znaju i istina koju nećemo prećutkivati.
Jasna je, međutim, njihova nervoza jer projekat takozvane nezavisnosti i nasilne secesije danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, ni više od polovine čovečanstva, kao ni sve članice Evropske unije.
Ali da budem iskren, očekivana je esktremistička retorika političara iz Prištine kojom govore o predsedniku Vučiću jer od njega nikada neće dobiti „puzajuće priznanje Kosova“.
Shvatam da to danas smeta nežnim ušima političara iz Prištine jer su od bivše vlasti u Srbiji koju je narod poslao u opoziciju navikli isključivo na podaničku politiku i političare kojima su zahvaljivali za podršku nasilnoj secesiji.
Što pre shvate da sa Vučićem na takav način ne mogu da razgovaraju niti mu se tako obraćaju, to će njima biti lakše. Srbija je opredeljena dijalogu i mirnom rešavanju svih otvorenih sporova, a poruke mržnje tome ne doprinose.
Srbija nikome ne preti i vodi politiku dijaloga i kompropisa, ali će uvek jasno i glasno zaštititi svoje nacionalne interese i bez ustezanja podsećati na sve zločine počinjenje nad našim narodom.