Pretećom porukom da jedino ishodište dijaloga Beograda i Prištine mora biti takozvano međusobno priznanje, albanski političari direktno su dokazali da ih dijalog, dogovor i traganje za kompromisnim rešenjem ne zanima.
Umesto što bezočno obmanjuju javnost i svakodnevno sabotiraju dijalog, neka priznaju da ih ne interesuje građenje mira i stabilnosti, već da se zalažu za zamrznuti konflikt i svakodnevne tenzije na terenu, koje su nažalost opasnost i alternativa dijalogu.
Nametnuta rešenja i jednostrani potezi niti su dijalog, niti pomažu međusobnom razumevanju i dogovoru, već pojačavaju tenzije i jaz koji postoji među narodima na teritoriji Kosova i Metohije.
Beograd je kredibilan partner u dijalogu i spreman je da u najboljoj volji sedne za pregovarački sto u Briselu, da bismo rešavali pitanja od interesa i za srpski i albanski narod u pokrajini, a pitanje međusobnog priznanja niti je tema, niti će biti tema u statusno neutralnom dijalogu u Briselu.
Zato, neka albanski političari ne troše uzalud dnevnice, ako ih samo to zanima, nego neka taj novac pametnije potroše na svoju urušenu ekonomiju.