Sličan se sličnom raduje, pa ne čudi ni najmanje što se Aljbin Kurti identifikuje s međuratnom Hrvatskom i u svojoj politici mržnje traži podršku od onih kojima je jedina politička platforma mržnja prema zvaničnom Beogradu i predsedniku Aleksandru Vučiću.
Međutim, zabrinjavajuća je Kurtijeva opsesija predsednikom Aleksandrom Vučićem, koga nije propustio da pomene ni u jednom jedinom odgovoru novinarima hrvatskog uratka, pa je jasno čemu služi ovakav politički pamflet koji bi neki rado voleli da predstave kao intervju.
Kada se udruže politička inferiornost i neosnovana, ničim potkrepljena, a grandiozna ambicija dobije se udružena kampanja iz Prištine i Zagreba protiv predsednika Vučića i zvaničnog Beograda. To što smo danas lider u regionu po privlačenju stranih investicija, lider po stopi rasta BDP-a pa zato i možemo da opremamo i svoju vojsku i svoju policiju i da pomažemo svom narodu na Kosovu i Metohiji, ima nepodeljenu podršku srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.
Sasvim suprotno od podrške koju uživa i na koju se poziva Aljbin Kurti, a koju demantuju rezultati nedavno završenih lokalnih izbora na KiM, na kojima je Kurtijeva politika „reciprociteta“ doživela debakl nezapamćenih razmera.
Stoga mantra o nekakvom reciprocitetu i međusobnom priznanju može biti poruka na kojoj Kurti jedino može da insistira u stranoj štampi, s obzirom da su ga i njegovi građani prozreli, a o neozbiljnosti takvih najava izlišno je i govoriti.
Nema sumnje da je Kurti u Hrvatskoj naišao na podršku svom opasnom projektu „Velike Albanije“ čiji je jedini cilj destabilizacija regiona i stvaranje opasne jednonacionalne tvorevine nalik na nacističu Nemačku, ili ustašku NDH.