Na današnji dan, pre dvadeset i jednu godinu dogodio se jedan od najmonstruoznijih zločina na Kosovu i Metohiji, u kome je, prilikom bombaškog napada na autobus "Niš ekspresa" u Livadicama kod Podujeva, poginulo dvanaestoro, a povređeno četrdeset troje raseljenih Srba. Svi oni su tog dana krenuli iz centrlne Srbije u Gračanicu, da obeleže Zadušnice i posete grobove najmiljih.
U napadu su poginuli Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić i Nebojša, Snežana i Danilo Cokić koji je imao samo dve godine.
Više od dve decenije počinioci i nalogodaci ovog krvavog zločina nisu pronađeni i kažnjeni. Zločin u Livadicama pokazuje da je nakon ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji na scenu stupila organizovana kampanja terora i zastrašivanja, koja je imala za cilj završetak etničkog čišćenja srpskog stanovništva. Međutim, najgore od svega je što je ideologija koja je dovela do zločina u Livadicama i danas živa i ogleda se u svakodnevnim napadima na Srbe, njihovu imovinu i objekte Srpske pravoslavne crkve u pokrajini.
Obeshrabruje i činjenica da političari u Prištini do danas nisu pokazali spremnost da se suoče sa zločinima nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, koji po pravilu ostaju nerasvetljeni i nekažnjeni, pa je u takvoj atmosferi teško očekivati ozbiljniju normalizaciju odnosa na terenu. Ovo je mrlja i na licu međunarodne zajednice, koja nije uspela da ispuni obaveze iz svog mandata i osigura bezbednost srpskom stanovništvu u pokrajini, što potvrđuje i činjenica da se zločin u Livadicama dogodio u prisustvu vojnika KFOR-a.
Zato apelujemo, pre svega na međunarodne misije na terenu, da ponovo otvore istrage za ovaj i sve druge zločine nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i da se počinioci pronađu i adekvatno osude za počinjena zlodela. To bi bio čin odgovornosti, kako prema porodicama nastradalih, tako i prema budućnosti.
Vlada Republike Srbije nikada neće prestati da insistira na ovim zahtevima.