Двадесет прва годишњица једног од најмонструознијих злочина, бомбашког напада на аутобус у Ливадицама

На данашњи дан, пре двадесет и једну годину догодио се један од најмонструознијих злочина на Косову и Метохији, у коме је, приликом бомбашког напада на аутобус "Ниш експреса" у Ливадицама код Подујева, погинуло дванаесторо, а повређено четрдесет троје расељених Срба. Сви они су тог дана кренули из центрлне Србије у Грачаницу, да обележе Задушнице и посете гробове најмилјих.

У нападу су погинули Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић, Драган Вукотић и Небојша, Снежана и Данило Цокић који је имао само две године.

Више од две деценије починиоци и налогодаци овог крвавог злочина нису пронађени и кажњени. Злочин у Ливадицама показује да је након ратних сукоба на Косову и Метохији на сцену ступила организована кампања терора и застрашивања, која је имала за циљ завршетак етничког чишћења српског становништва. Међутим, најгоре од свега је што је идеологија која је довела до злочина у Ливадицама и данас жива и огледа се у свакодневним нападима на Србе, њихову имовину и објекте Српске православне цркве у покрајини.

Обесхрабрује и чињеница да политичари у Приштини до данас нису показали спремност да се суоче са злочинима над српским народом на Косову и Метохији, који по правилу остају нерасветљени и некажњени, па је у таквој атмосфери тешко очекивати озбиљнију нормализацију односа на терену. Ово је мрља и на лицу међународне заједнице, која није успела да испуни обавезе из свог мандата и осигура безбедност српском становништву у покрајини, што потврђује и чињеница да се злочин у Ливадицама догодио у присуству војника КФОР-а.

Зато апелујемо, пре свега на међународне мисије на терену, да поново отворе истраге за овај и све друге злочине над српским народом на Косову и Метохији и да се починиоци пронађу и адекватно осуде за почињена злодела. То би био чин одговорности, како према породицама настрадалих, тако и према будућности.

Влада Републике Србије никада неће престати да инсистира на овим захтевима.