Apsurd je da neko ko je na političku funkciju došao na krilima Kurtijevih populističkih poruka o nevažnosti dijaloga sa Beogradom i izjavama da Prištinu ne obavezuju dogovori iz Brisela, danas za zastoj u dijalogu optužuje Beograd.
Osvedočeni politički ekstremista Mimoza Kusari Ljilja, koja je svoj demokratski kapacitet pokazala tako što je u Đakovici bila ideolog onih koji su prognanim Srbima sedam godina zabranjivali čak i da posete groblja, ima najmanje prava da bilo kome deli lekcije o demokratiji.
Predstavnici "Samoopredeljenja" bi, umesto što fraziraju o demokratiji i evropskim vrednostima, trebalo na delu da posvedoče svoj demokratski kapacitet tako što će omogućiti formiranje Zajednice srpskih opština i tako oživeti briselski dijalog.
Beograd ostaje čvrsto opredeljen za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji razgovorom, uz posredovanje naših partnera iz Evropske unije, a privremene institucije samouprave u Prištini, u kojima stranka gospođe Mimoze Kusari Ljilje ima odlučujuć glas, sistematski ruše dijalog, posežući za unilateralizmom i nasiljem kao sredstvom za ostvarivanje ciljeva.
Da su pola snage koju svakoga dana ulažu u produbljivanje antagonizama između Srba i Albanaca uložili u stvaranje stabilnosti i međunacionalnog poverenja, Kosovo i Metohija bi danas bilo mnogo bolje mesto za život i Srba i Albanaca.
Ali to nije cilj Aljbina Kurtija i njegovih glasnogovornika, jer oni se i dalje nadaju da će Srbi nekud nestati i da će oni na belom konju ujahati i u severnu Kosovsku Mitrovicu i u Ujedinjene nacije - što se nikada neće desiti.