Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је данас да став министарке за дијалог Приштине са Београдом Едите Тахири, како су српске личне карте грађана који живе на Косову, према Бриселском споразуму о слободи кретања из 2011. илегалне и неважеће, не проистиче ни из једног споразума и да представља "глупост и већ виђен трик Приштине".
Ђурић је, гостујући у емисији "Прави угао" Радио-телевизије Војводине, изјавио да је бивши шеф преговарачког тима за разговоре са Приштином Борко Стефановић 2011. године потписао споразум којим се, између осталог, регулише и управљање српским регистарским таблицама, те да и ови проблеми које ми данас имамо са личним картама, такође, проистичу из споразума који је Стефановић тада потписао.
"Тај споразум није повољан по наше интересе на Косову и Метохији, а њиме је, између осталог, предвиђено је да током времена на целој територији Косова и Метохије уместо таблица Републике Србије буду таблице не са ознакама такозване Републике Косово, али не и таблице које издаје МУП Србије. Ми сада тешком муком, "на мишиће", морамо да се боримо да продужимо валидност наших таблица", каже он.
Одговарајући на опаску да је Српска напредна странка током предизборне кампање 2012. године обећавала да ће поништити све споразуме које је потписао Борко Стефановић, Ђурић је рекао да тада речено да ће ти споразуми бити преиспитани, у мери у којој је то могуће, након што је српска страна доведена у "катастрофалну преговарачку позицију".
"Ми смо померили то за пет копаља, а влада Српске напредне странке је прва у претходних 25 година која има јасну стратегију шта жели да постигне на Косову и Метохији. До сада су само политичари говорили шта неће и трудили су се како да се додворе разним силама и српским бирачима, а на терену је остала пустош, недовршене зграде, опљачкана Србија и српски народ на Косову и Метохији. Ми се боримо да битке који су други изгубили у деценијама и читавом веку иза нас, да их макар мало ублажимо и сачувамо наш народ", истакао је Ђурић.
Коментаришући изјаву немачког амбасадора у Србији Аксела Дитмана, да је Београд пристао на заједнички преговарачки оквир који предвиђа да на крају дијалога са Приштином треба да буде усвојен правно-обавезујући споразум о пуној нормализацији односа Србије и Косова, Ђурић каже да се искрено нада да сви у међународној заједници имају искрен однос према Србији и да отворено говоре о својим виђењима развоја догађаја на дуги рок.
"Оно за шта могу да одговарам јесте да све о чему разговарамо са Приштином бива јавно и транспарентно. После нас ће остати транскрипт сваког разговора и сваки документ, за разлику од Борка Стефановића и оних пре њега, након којих сам затекао одсуство било ког документа", указао је он.
Ђурић истиче да дешавања у Приштини казују да има и оних који су незадовољни чињеницом да Србија јача, што је "одраз фрустрације", али да је најважније да Срби са Косова и Метохије знају да држава стоји иза њих. те да је "њима најпотребнија Србија која је економски снажна".
"Осим политичких договора, морамо да јачамо економске везе, јер не треба да заборавимо да имамо више од 500 милиона евра робе из Централне Србије продате на Косову и Метохији, а наше разлике око статуса треба што више да изолујемо", сматра он.
Ђурић каже да у Приштини тренутно влада политички хаос, те да има нешто неаутентично и режирано у нередима у Приштини.
"Уместо питања о економији, опозиција поставља питање о оно мало о Србије што је присутно на КиМ. По свим истраживањима, опозиција се не фокусира на праве теме које изазивају незадовољство грађана и не привлачи значајнију подршку грађана. Да ли ово неко режира због избора или суда за злочине, у сваком случају, имају рачунице", објашњава он.
"Од успеха реформи зависи и судбина Срба са КиМ, али и целе Србије"
Ђурић каже да је премијер Александар Вучић чврсто стао иза тога да су Газиводе виталне за нас, те да ми то третирамо ка хидросистем Србије.
Он истиче да је Србија спремна за питање имовине, око ког сваки дан води битке.
"Успешно смо спречили преузимање Трепче, али и продају разних задруга, Брезовица и стотине друштвених предузећа", указује Ђурић.