Интервју Марка Ђурића директора Канцеларије за КиМ за "Дневник"

Срби са Косову и Метохији ће моћи да гласају на предстојећим изборима у Србији, који ће бити организовани онако како су били организовани и претходни парламентарни избори 2014. године, изјавио је за "Дневник" директор Владине Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

Коментаришући најаве да до наставка бриселских разговора Београда и Приштине на највишем нивоу неће доћи док се не окончана изборни процес у Србији Ђурић констатује да "нико није формално донео такву одлуку".

- Организовање састанака у Бриселу на највишем нивоу до сада је увек било у надлежности посредника и плод обостране воље Београда и Приштине. Чини ми се да је у овом тренутку већа препрека новој рунди таквих разговора политичка нестабилност у Приштини него предстојећи избори у Србији, каже Ђурић. Додаје да не верује у аутентичност политичког шоуа у Приштини, чији је део и сузавац у парламенту, али и да речник који се сад користи не доприноси бољим односима на КиМ.

Одговарајући напитање колико све то може бити режија Албанаца да не испуне свој део из Бриселског споразума директор Канцеларије указује да " нажалост, неиспуњавање обавеза који се тичу оснивања ЗСО јесте нешто што у овоме тренутку одговара свим албанским политичким чиниоцима на КиМ".

- Сматрам да је политичка игра за власт у питању и то између кланова који се баве политиком на КиМ. На карту национализма данас у Приштини играју и опозиција и странке на власти, а на губитку је српска заједница. Ја не верујем у аутентичност тог њиховог политичког сукоба, истиче Ђурић.

Упоредо с дешавањима у Приштини домаћа јавност је са занимањем пропратила и изјаву шефа Делегације ЕУ у Београду амбасадора Мајкла Девенпорта да ће Унија инистирати да Пришина испуни део Бриселског споразума који се тиче оснивања ЗСО. Чињеницу да се и овог пута, како је напоменуо и сам дипломата ЕУ, рок не зна када су у питању обавезе Албанаца Ђурић коментарише кратко да "рокови који се стално померају и нису рокови".

- У то смо најнепосредније могли да се уверимо у процесу стварања услова за формирање Заједнице српских општина, али и у неким другим областима дијалога, поменућу само телекомуникације, додаје наш саговорник.

Упитан о обавезама Србије из Поглавља 35 које по Девенпорту земља мора да испуни, Ђурић напомиње да је реч о томе да је обавеза представника Београда " као одговорних људи и државника, јесте да ојачамо регионалну стабилност и тиме створимо услове за неспутани економски развој Србије".

- То је обавеза коју имамо према себи самима, а бриселски дијалог је допринос остваривању тог нашег интереса. У томе смо сагласни са ЕУ, каже Ђурић.

Упитан хоће ли се разговорима с Приштином, који се буду тицали наше Цркве, укључити њени представници директор Канцеларије за КиМ напомиње да то " нажалост не зависи само од нас да ли ће и када тих разговора бити".

- Београд сматра да је положај СПЦ и питање њене имовине једно од ургентних питања која је потребно решавати дијалогом, и ако тих разговора буде разумљиво је да они не могу бити вођени, а да у њих на неки начин не буде укључена СПЦ, наглашава Ђурић.

Осврћући се на актуелну атмосферу на КиМ посебно у светлу предстојећег оснивања суда за ратне злочине ОВК он закључује да је "разумљива".

- И рекао бих оправдана забринутост неких политичких представника Албанаца да би се могли наћи на удару суда за ратне злочине.

Осим противљења формирању ЗСО, то је још једна тема која их уједињује у интересу да КиМ буде зона политичке нестабилности, констатује Ђурић који истиче и да Срби на КиМ треба да имају свог кандидата за председника Косова.

-Саветовали смо представнике Српске листе да се тако поставе. Мислим да ће донети одлуку у интересу Срба, а ако Срби не буду имали свог кандидата, не изгледа реално да подрже Хашима Тачија, сматра Ђурић.