Дачић: Приштина још увек није испоштовала кључне одредбе Бриселског споразума

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је Београд посвећен конструктивном дијалогу са Приштином и примени до сада постигнутих договора, али да Приштина није прeдузела неопходне кораке на том плану, посебно када је реч о Заједници српских општина.

"Због недостатка политичке воље и кризе институција у Приштини, са жаљењем констатујем да још увек нису испоштоване кључне одредбе Бриселског споразума које се односе на формирање и функционисање ове Заједнице," рекао је он.

Он је рекао и да су прилике у којима живи српска заједница на КиМ и даље врло сложене и истакао да Србија очекује од међународне заједнице, а пре свега УН, континуирану помоћ у изградњи поверења, као јединог темеља за нормалан живот за све на КиМ.

Србија сматра да посвећеност европским интеграцијама представља главну покретачку снагу нормализације односа Београда и Приштине, уз очекивање да Европска унија настави да олакшава дијалог, рекао је министар.

На седници Савета безбедности УН посвећеној Косову Дачић је поновио значај јачања присуства и улоге Унмика за Србију а посебно за Србе и друге неалбанске заједнице које живе на простору КиМ, изразивши очекивање да ће, и у наредном периоду, УНМИК наставити са спровођењем свог мандата у складу са резолуцијом СБ УН 1244.

"Статусно неутрална улога УНМИК је неприкосновена у процесу координације деловања међународног присуства и стабилизације прилика на простору Косова и Метохије" рекао је Дачиц.

Дачић је подсетио да се у Србији ван КиМ и данас налази преко 200.000 интерно расељених лица која су услед прогона и угрожености била приморана да напусте КиМ, рекао је Дачић.

"Одржив повратак је остварило свега њих 1,9 %. Зато бих поново замолио специјалног представника генералног секретара УН З. Танина, као што сам то већ учинио приликом мог последњег обраћања овом Савету, да објасни зашто се ова информација не износи у његовим извештајима и да ли поражавајући податак од 1,9 % треба прихватити као готову чињеницу и с њом се помирити," рекао је он.

Према његовим речима, насиље према неалбанским заједницама, посебно повратницима, неминовно изазива додатну бојазан потенцијалних повратника у погледу безбедносне ситуације.

Он је истакао да изразито негативно на међуетничке односе утичу напади на културну и верску баштину невећинских заједница наводећи примере попут обијања православне цркве у селу Пејчићи (општина Призрен), скрнављења Храма Христа Спаса, светињу која је од 1999. године често била мета напада Албанаца и годинама служи као депонија, или исписивање на зиду цркве Свети Никола у Приштини графита у славу ИСИЛ, терористичке творевине у борби против које се ујединила читава међународна заједница.

"Овакви напади на српско културно и верско наслеђе и идентитет болна су сведочења да су закони који би требало да штите и промовишу права заједница и њихових припадника на КиМ у највећем броју случајева само мртво слово на папиру," рекао је Дачић.

"Имајући у виду да Извештај који је пред нама готово и не помиње нападе на етничкој основи, навео бих само део онога што је обележило извештајни период: напади на Србе повратнике и њихову имовину у селима Берково и Пасјане, каменовање кућа повратника у Клини и Призрену, паљење и напади експлозивним направама на домове Срба у Ораховцу и Гњилану," рекао је он.

Дачић је указао да је и даље неопходно предузимање мера како би се постигла трајна решења за лица расељена са КиМ, укључујући решавање и извршење њихових имовинско-правних потраживања као и да је најопаснија последица систематских, етнички мотивисаних напада поступно привикавање свих, укључујући међународну заједницу, на фактичку некажњивост за кривична дела почињена против Срба и других не-Албанаца.

"И данас су имовинска права Срба угрожена на целом КиМ, посебно продајом предузећа у српским срединама. Економску ситуацију Срба као и припадника других мањинских заједница у Покрајини у великој мери карактеришу правна и физичка несигурност, као и бројни случајеви узурпиране имовине коју не могу да поврате," рекао је он.

Последице активности Косовске агенције за приватизацију у српским срединама на КиМ најбоље, како је указао, показује ситуација у општини Штрпце где је ова Агенција од половине 2014. године насилно узупирала и ликвидирала најзначајније привредне субјекте који су запошљавали највише људи и од којих је живела цела заједница: Фабрику "Лола", робну кућу "Младост", Пољопривредну задругу, Ветеринарску станицу, хотел "Јуниор", Национални парк "Шар планина".

"Радикализација политичких прилика и погоршање безбедносне ситуације услед политичког превирања и јачања екстремизма представљају претњу за све житеље Косова и Метохије, а по правилу су најугроженији повратници у национално мешовитим срединама," рекао је он.

Ионако нестабилне безбедносне прилике на КиМ, додатно су, како је упозорио, угрожене забрињавајућим трендом пораста екстремизма и радикализма.

"Према подацима из јануара 2016. године, око 300 косовских Албанаца и 36 Албанки придружило се борцима Исламске државе у Сирији. То је процентуално највеће присуство странаца у редовима тзв. Исламске државе у односу на број житеља са територије порекла," рекао је министар.

Иначе од стране иностраних партнерских безбедносних служби Београд је више пута добио податак да је названични број екстремиста са територије КиМ који се боре на страним ратиштима у огромном раскораку са овим званичним подацима и да је реч о цифри од око 900, рекао је Дачић.