За Србију је приоритетна тема Заједница српских општина (ЗСО) и та тема је потенцирана у разговорима са представницима ЕУ и очекује се њено спровођење, изјавио је данас директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, напомињући да су сви други разговори важни, али секундарни у односу на ту тему.
"За нас је јако важно да нешто што је наш предлог у овом тренутку подржавају неки од најмоћнијих људи у свету, они данас одлазе у Приштину и заступају нешто што је наш интерес, а притом подржавају једнострано проглашену независност Косова", рекао је Ђурић за Пинк.
Он сматра да је то, између осталог, успех српске дипломатије, резултат рада и кредибилитета владе Александра Вучића, његовог личног кредибилитета у међународној заједници, јер, како је рекао, данас је Србија схваћена као део решења проблема на Балкану, а не као део проблема.
"Ми не можемо да жмуримо пред чињеницом да са многима од њих имамо суштински различит став по питању статуса и никада нећемо променити наш став да је КиМ део наше земље, али временом радимо и са онима који имају различит став и видимо еволуцију у њиховом односу, промену у њиховом односу, нема више црно-беле слике, у којој су само Срби лоши момци, а други су само добри", рекао је Ђурић.
Он истиче да ЗСО значи да Срби треба да имају више права на КиМ него што данас имају, као и да је ЗСО као концепт настала у Београду заједничким актима владе, председника Републике и парламента и да је ушла у прву прговарачку платформу 2012. и као таква постала саставни део оквирног споразума између Београда и Приштине.
"И зато, мислим да великим силама, чак и онима које нам нису наклоњене, ЗСО на неки начин треба као полуга за остваривање равнотеже у политици на КиМ", рекао је Ђурић.
Говорећи о недавној рунди преговора Београда и Приштине, Ђурић је рекао да су били оборени сви рекорди у дужини трајања, да је то била својеврсна "игра нерава", да се са разговорима стартовало у 8.30 у понедељак, а да се из зграде ЕУ изашло у 04.45 наредног дана.
"Изашли смо у моменту када је нашим колегама из Приштине попустила концентрација, када су изгубили нерве, почели да праскају и на делегацију Србије и на високе представнике ЕУ. У овом случају, кондиција и издржљивост имали су удела и у оваквим осетљивим стварима", рекао је Ђурић.
Према његовим речима, српска делегација није прихватила да дође до угрожавања њене имовине, јер је албанска страна приказала да је имовина Телекома Србија на КиМ у ствари имовина Телекома Косова.
"Замислите тврдњу да је зграда Телекома, саграђена знатно после 2000. у Косовској Митровици, они су озбиљно тврдили представницима ЕУ да су они саградили ту зграду, такође телекомуникациона опрема, 4Г технологија, као да је то постојало пре 1999, а они иначе тврде да је све што је постојало пре 1999. на КиМ, власништво Приштине", рекао је Ђурић.
Открио је и да је постојала још једна осетљива тема, да је Приштина тражила и приступ систему Телекома у централној Србији, да би на основу налога судова могли да прислушкују грађане на КиМ.
"Када је реч о фиксним телефонима на КиМ, важи још увек наш позивни број +381, међутим, када је реч о мобилним телефонима, Албанци су почели да користе позивне бројеве Монака и Словеније. Тако да, на њиховим мобилним оператерима Ипко и Ваља имате позивне +377 и +386", каже Ђурић.
Према његовим речима, преговори треба да имају за резултат да Телеком Србија може да ради нормално на целој територији КиМ, а са друге стране, Србија ће затражити још један додатни позивни број, који ће код међународне уније за телекомуникације бити вођен као регионални позивни број за Србију, други позивни број за Србију.
"То ће бити урађен по моделу, као што имате у оквиру Велике Британије, позивни за Фокландска острва, или у оквиру Кине, за Тајланд рецимо. Веома је важно како се води тај број у међународним књигама, то неће бити број формално-правно независне територије, него ће бити регионални код за Србију. Албанци ће то да представљају као њихово и независно, али, међутим, то ће бити регионални број који ће свуда тако бити вођен", каже Ђурић.
Заузврат, Телеком Србија ће моћи несметано да ради на целој територији КиМ и све док то не буде омогућено, каже Ђурић, неће бити финализован тај аранжман.
Видео
Ђурић: У гесту Тачија нема искрености
У гесту Хашима Тачија, који је донео цвеће на споменик српским жртавама у Гораждевцу, нема искрености, изјавио је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.
"Заправо, ја не видим искреност у том гесту, иначе бих увек био спреман да поздравим сваки прави, истински корак ка помирењу, које нам је преко потребно", рекао је Ђурић за Пинк.
Он ту, како је истакао, види некога ко и даље негира и злочиначку улогу тзв. ОВК на чијем челу је био, некога ко негира све ратне злочине, ко је страховито допринео томе да нико не буде кажњен за хиљаде убијених и стотине протераних Срба са КиМ.
"Видим некога ко упркос свему томе, долази буквално да направи фото- сешн, са обележјима пострадалих Срба, да би могао некоме у међународној заједници да се прикаже као човек мира и помирења", сматра Ђурић.
То, како је оценио, није довољно. Српска рука помирења, каже Ђурић, увек је пружена, али онима који се истински покају за злочине, који покажу да су спремни да процесуирају одговорне за ратне злочине, довољно одговорни и снажни да покажу да је потребно да се затвори једно ружно поглавље у заједничкој историји, а оно, сматра, може бити затворено само кроз утврдивање одговорности.
"Сваки злочин има име и презиме и та имена на плочи, а узгред, управо присталице екстремизма у Гораждевцу су је полупале пре пар месеци, па је влада Србије, својим средствима обновила споменик. Много би боље било да је Тачи, уместо што је отишао тамо, да је пронашао оне који су порушили споменик, због чега и данас КФОР мора да дежура у близини Гораждевца и Срби се осећају ужасно у том крају", рекао је Ђурић.
Нагласио је да, у читавој Метохији, као резултат политике у којој је учествовао и имао једну од главних речи Хашим Тачи, сада има мање од 3.000 Срба.
"Питање је да ли са таквим ставом и таквом одговорношћу коју лично носи, Тачи треба да се на тај начин односи према том питању. Ја лично мислим да не", рекао је Ђурић.
Председник Косова Хашим Тачи положио је цвеће на споменик страдалим Србима у Гораждевцу, које је Сенка Јововић, мајка Ивана Јововића, једног од дечака убијених на реци Бистрици у Гораждевцу 2003. године, вратила и однела у полицијску станицу.