Стојановић: Срби на Космету не могу опстати без ЗСО

Безбедносна ситуација на КиМ никада није била потпуно стабилна и никада нисмо могли да кажемо да смо потпуно задовољни оним што се дешава. Ситуација је увек била крхка и сада се не разликује пуно од тога - каже за "Јединство" Бранимир Стојановић , заменик покрајинског премијера, истичући да је важно да сви који су одговорни у систему буду свесни тога и да им се скреће пажња. Он упозорава на одговорност политичара који слањем политичких порука могу врло често да потпале атмосферу и зато каже да је важно да сви политички актери буду одговорни али и да људи у систему безбедности морају о томе да воде рачуна.

Имали сте недавно састанак са представницом ЕУ на КиМ Наталијом Апостоловском. Да ли сте јој указали на изузетно тежак положај Срба у нашој јужној покрајини и да ли је обећала да ће се Канцеларија ЕУ на КиМ бавити правима српског народа?

Разговарали смо о томе да ће у фокусу свих представника земаља ЕУ бити владавина права на Космету , јер је то једна од најважнијих ствари у агенди ЕУ и зато ће сигурно много пажње бити посвећено том питању. Договорено је да ми као српски представници, али и многи други који се баве овом темом имамо активнију улогу у процесу осликавања ситуације која постоји како би заједнички проналазили решење и давали предлоге да се ситуација мења на боље. Ми свакако нисмо задовољни оним како данас функционише, односно, владавина права не функционише на КиМ. Права Срба су угрожена а на многим местима систем не одговара на те потребе онако како би морао. Зато су потребне промене и потребно је да се изврши политички утицај на доносиоца одлука у систему да се ствари мењају. Тај капацитет да изврши притисак на доносиоца одлуке има пре свега ЕУ а имају и друге моћне западноевропске земље које су живо заинтересоване за Космет. Нажалост, наша улога није превелика када се тиче доношења одлука. Међутим, наша обавеза остаје да стално инсистирамо на чињеницама, да инсистирамо на истини и да инсистирамо на томе да се ситуација у том смислу мора променити на боље.

Чини се да ипак не стишавају тензије ни на политичкој сцени КиМ , односно да опозиција и даље подгрева напетост око демаркације границе са Црном Гором. Како видите развој догађаја по том питању?

За опозицију је сасвим свеједно које ће теме бити, само да то иде у прилог политичкој дестабилизацији, рушење владе и долазак на власт . Ту је посебно активан један део опозиције који, нажалост, некада има и профашистичке ставове. Није ни за очекивати ништа друго од појединаца који желе само да се докопају власти и ништа их друго не интересује. Која ће тема бити конкретно на којој ће они градити и постизати незадовољство и стварати хаос то је апсолутно, по мом мишљењу , за њих небитно, да ли је то демаркација или ће бити Заједница или ће бити нека трећа тема коју би они могли да искористе у побуђивању националистичких тензија и стварању хаоса који би могао да допринесе бржем њиховом доласку на власт. Наравно, говорим о једном делу опозиције. Верујем да и у самој опозицији постоје одговорни појединци који не желе само да створају хаос. Међутим, оно што смо видели кроз активности нарочито покрета Самоопредељење јасно је да они искључиво имају интерес да дођу на власт. Не интересује их метод и како све то може да се одрази на оне који овде живе због њихових непромишљених потеза.

Ових дана у косовској јавности је актуелна прича о покретању референдума о уједињењу Косова и Албаније. Да ли то може бити додатни разлог за забринутост пре свега међу српским живљем у Покрајини?

То није нова идеја и није изречено први пут . То није никаква новина. Та као и многе друге идеје стоје и тињају негде иако нису превише изражене у сваком тренутку ми знамо да оне постоје. То су крупне политичке одлуке , крупни политички процеси за које, и они који о њима маштају знају да ипак само кокетирају са оним делом бирачког тела који би волео да се то деси иако то нема никаквог реалног утемељења да се спроведе . Очигледно да ће многи појединци желети, да у недостатку решења за животна питања, заиграти на карту неких неостварених снова који суштински неће ништа људима допринети нити су реални. Али, могу да зазвуче лепо, могу да заголицају машту и да у тренутку, када се многи боре за своју егзистенцију, помисле да то може да буде интересантно за њих и да их мотивише да изађу да гласају за некога.

Храм Христа Спаса у Приштини последњих месеци и дана на невиђеном је удару албанске јавности и студената. Није ли ти показатељ да су Срби и СПЦ непожељни у Приштини?

Ситуација око храма довољно осликава свеукупан однос према Србима на КиМ и отприлике јасно показује да је залагање за права Срба и наше присуство само формално. Дакле, формално сви се залажу да будемо ту . Чак и када погледате законе Срби су заштићени али суштински треба да дођемо до онога што јесте важно а то је да Срби треба да буду видљиви и препознатљиви. Онда се свим снагама из петних жила многи у институцијама залажу да се то не деси. Да Срби не буду видљиви и присутни онако као што би морали да буду. Питање храма Христа Спаса је нешто што ће сигурно бити значајна тема и у наредним месецима а можда и годинама. Ја ту видим само једно решење а то је да се храм приведе намени да се заврши и користи за оно због чега је и направљен. Противљење које чујемо на разним местима, конструисање разно-разних прича о томе да је то политичка црква, до повезивања цркве са одређеним политичарима из наше прошлости је потпуно бесмислено. То само говори о томе да они који су против да се црква заврши и користи верницима, неће штедити на својој довитљивости и машти како би нашли изговоре да се црква не заврши. Храм Христа Спаса је започет у најбољој вери да служи за оно због чега и свака друга црква служи и верујем да ће у истој таквој вери бити и завршена. Нажалост, они који ће се на том путу до завршетка тох храма противити и саботирати заправо ће показивати свој однос , не само према питању завршетка храма, него према Србима на КиМ.

Очекујете ли реакције међународне заједнице за угрожавање права Срба и може ли се причати о европском путу Косова док је стање људских права на овом нивоу и док албанска страна практично игнорише све што је у интересу српске заједнице?

Сасвим је јасно да је доста порука дошло још од Бриселског споразума и да је јасно стављено до знања да ће морати да се формира Заједница српских општина, ако се планира даља сарадња са ЕУ и изградња нормалних односа. Такође, по истом том или сличном моделу сви они који желе да од Албанаца и албанских политичких лидера граде нормалне односе са ЕУ, морају да разумеју да неке ствари морају да се промене и да нису одрживе на начин као што су сада. Верујем да ће, не експлицитно сада, али у некој будућности сигурно и тема храма Христа Спаса бити директно постављена када до краја разјаснимо ту причу око тога колико је заправо противљење завршетку храма само једно заиста нездраво, нерационално противљење присуству Срба у Приштини и ништа више од тога. Наш задатак остаје да на томе инсистирамо. Ја верујем да ћемо, као шта смо по многим другим тешким темама успели да ствари померимо са мртве тачке и да их приведемо крају, тако и са овом темом да имамо добре вести.

Како оцењујете последњу рунду преговора у Бриселу и непостизање договора о телекомуникацијама, односно намерама Приштине да задржи сву присвојену имовину Телекома Србије али и решењу питања око позивног броја Косова?

Дијалог никада није био лак ни једноставан. Очигледно је да се са различитих позиција и мотива полази у разговоре. Противљење и инсистирање да компанија не располаже имовином, за коју је апсолутно недвосмислено јасно чије је власништво, до њеног функционисања говори о томе да некоме није стало да се направи нешто шта ће бити здраво и одрживо, нити да се направи договор који ће бити на корист свих. Јер, ако је нама, Србима одузето право да пуних 17 година не радимо у великим јавним предузећима, немамо приступ запошљавању, ова компанија мора да у процесу преговора добије највеће могуће у реалним околностима и овлашћења и имовину, како би имала капацитет да направи компанију која ће моћи да упосли људе и која ће моћи да пружи све оне услуге које су људима потребне . Данас МТС мрежа функционише што се тиче јужног дела КиМ "у траговима", ни близу није ономе што је људима потребно. Тако да преговори нису лаки. Међутим, боље и тешки преговори да на крају имамо задовољавајући резултат, да изградимо компанију која ће моћи да упошљава људе и да пружи услуге нашим људима које данас нису доступне.

Недавно је у Бриселу представљен нови Управљачки тим за израду Статута Заједнице српских општнина. Верујете ли да ће ускоро почети са активностима везаним за Заједницу српских општина после пролонгирања бројних рокова?

Заједница није једноставна тема за Албанце у Приштини. То је више него јасно . Очигледно да је уложено много напора да се та тема избегне. Но, врло су јасне поруке послате из најутицајнијих политичких центара из Западне Европе и света да ће та тема морати да буде на столу и да ће по њој морати да се врло конкретно ради. Формирање управљачког тима и његово представљање је врло важан корак да у што скоријем року имамо одређене нацрте докумената, односно нацрт Статута који ће у процесу преговарања касније бити прихваћен од обе стране. То би уједно био и корак који може да допринесе имплементацији онога што је договорено у Бриселу. Јер, Срби на КиМ неће преживети без формирања нове институције која ће помоћи нашем народу да се боље организује , да боље функционише, да боље координише своје политике, не само када се говори о заједничком политичком деловању већ и о политици економског развоја, здравственој политици, просветној политици, политици просторног планирања и да у том смислу буде и боља координација. Сада са свим механизмима и инструментима у рукама јако је тешко направити озбиљније помаке.

Може ли се очекивати да ЗСО добије овлашћења која сте споменули, односно да у већинским општинама Срби одлучују о приоритетним питањима везаним за свој живот и да ли би Срби на мање од тога пристали?

Сада више није питање на шта би ми пристали или не. За нас је полазна основа Бриселски споразум и у њему је јасно дефинисано да су те области оне којима се Заједница бави, оне у којима ће у потпуности имати право да дефинише однос између локалних самоуправа и Срба који живе у ван већинских српских локалних самоуправа. Дакле, апсолутно је јасно да око тога којим областима ће се бавити не постоји могућност калкулације нити накнадних преговарања. Оно што ће бити сигурно велики изазов то је прецизно дефинисање онога како ће одређена права бити формулисана и како ће бити обезбеђена . То уобличавање , такође, неће ићи лако али сада је врло јасно да смо и након усвајања принципа много ближе квалитетном дефинисању тих наших права и могућности.

Да ли би формирањем ЗСО кренуо и процес повратка?

Сигурно да би то био један јак импулс, који би симболично и практично послао сигнал свим расељеним, да Срби на КиМ имају сада врло важан инструмент у својим рукама којим ће моћи да решавају практичне проблеме које нажалост, данас нису у довољном капацитету да решавају. Да ће наше самоуправе које имају слаб административни и финансијски потенцијал бити значајно оснажене и имаће много јачу подршку и координацију . То ће значити, заправо да ће моћи много више да учине за своје грађане и да ће много више ствари и проблема моћи да реше које данас апсалутно делују демотивишуће, не само за оне који би желели да се врате, него и за оне који овде планирају своју будућност. Оно што јесте најважније, а ја сам од почетка заговорник те идеје, да повратак може да се интензивније деси када информација оде од обичног човека који овде живи ка људима који живе у расејању на територији уже Србије, да се овде живот поправља, да живот постаје бољи , да је могуће да се неко запосли, да је здравствена заштита квалитетна, да су школе и инфраструктура добре, да постоје елементарни услови што се тиче безбедности. Када оде таква информација од обичних људи који овде живе , онда је таква информација и такав сигнал најважнији за оне који размишљају о повратку. Све остале поруке и информације које се на други начин пласирају из других извора нису толико делотворне. Да ли су изјавили политичари или се шаљу путем спотова и ТВ кампања. Када успешније и квалитетније будемо решавали проблеме људи који овде живе, онда ће сигурно људи који размишљају о повратку бити много више охрабрени да тај корак и учине.

Да ли је као што се спекулише, Српска листа преговарала са албанским политичким лидерима око трансформације "Безбедносних снага Косова" у тзв. Војску Косова, односно да ли је то питање занемарено или очекујете његову актуелизацију ?

Апсолутно није било никаквог преговарања и свака информација у том смислу је неистинита. Није тајна да већ дуже време многи албански политичари желе са нама о томе да разговарају, али када желите са неким озбиљно да разговарате онда се пошаље позив на највишем нивоу унутар саме Српске листе да направе план и да евентуално неког саслушају око тога .

Озбиљних разговора у том и таквом формату заиста није било. Нико појединачно унутар Српске листе нема мандат да на тај начин разговара , да појединачно износи своја мишљења. Према таквим темама морамо се односити јединствено да постоји значајан консензус, пре свега унутар Српске листе, а онда након тога и шири друштвени консензус у српској заједници. Тако нешто није урађено а наш став по том питању је остао исти а то је да не подржавамо тај процес и да сигурно нисмо заговорници тога.

Колико се ваш глас као заменика премијера али и српских министара чују у покрајинској Влади?

Сигурно не онолико колико би ми желели и колико сматрамо да је потребно. Али за сваки разговор је потребно двоје. Нарочито у условима када немате пресудну политичку улогу нити је ваша политичка важност у политичким процесима одлучивања неодлучујућа онда нажалост ваш глас није довољно јак. Ипак, нешто важно се десило и променило од последње гарнитуре Срба која је била у Приштини. Многе ствари су биле по аутоматизму без сагласности Срба усвајане , гласане, подржаване без обзира на то да ли постоји српски интерес или пристанк Срба. Наиме, у прошлости су они који су седели у институцијама то аутоматски без икакве задршке и права да се буне подржавали и због тога испустили много шанси и препустили да се важне ствари промене на боље. Сада, иако је притисак на нама јако велики , мого пута смо смогли снаге и рекли врло јасно "не" и сигурно ће тако бити и убудуће. Албански политичари треба да разумеју да ми желимо сарадњу, али не на начин у којој ће све бити урађено онако како Албанци желе, без икаквог обзира према елементарним српским интересима и потребама овог народа који овде живи. Зато је та промена важна и сигурно да ће изазови и даље бити велики , да неће бити лако али одређени напредак је направљен и обавеза наша је да у том смислу наставимо да радимо. Да још боље профилишемо своју политику, своје захтеве , своје програме , да на њима инсистирамо и да у тој политичкој утакмици која ће се надаље играти што боље, што координисаније наступамо и боримо се за српске интересе. Убеђен сам да неће бити лако али наша је обавеза да радимо на себи да српско политичко представљање буде још боље неких наредних избора и да једнога дана можемо да кажемо да смо апсолутно задовољни и структуром наших људи који су у систему. Мислим да сада још увек не можемо да будемо задовољни јер имамо још пуно људи који не завређују да на тим важним местима буду . Значајни кораци су направљени и остаје опредељење и обавеза да то радимо и убудуће.

СПЕЦИЈАЛНИ СУД ЗА ЗЛОЧИНЕ ОВК

Почетак рада Специјалног суда за злочине који су починили припадниици тзв. "Ослободилачке војске Косова" и даље се очекује. Да ли верујете да ће овај суд процесуирати ако не све, онда барем већину злочина који су припадници поменуте формације починили? Питање Специјалног суда је сигурно једно од тежих питања за албански народ на овом простору и сама та чињеница значи да неће ићи лако . Ипак, одређени прогрес је направљен и ја очекујем да у што скоријем разумном року буде и конкретних резултата. Врло је важно да тај Суд буде направљен на начин да ће моћи у овим тешким околностима да испуни свој задатак, да испуни своју мисију и зато није ни чудо што његово формирање иде полако. Комплексна је тема којом ће да се бави и врло су тешка питања. Многи су утицајни људи у одређеним слојевима друштва на Космету против и сигурно је да ће тиха саботажа која ће ићи по многим нивоима , отежавати цео тај процес. Очигледно је да је велика решеност многих из међународне заједнице да се то истера до краја, допринело да се направе неки значајни кораци. Можемо очекивати да видимо до краја доведен тај процес и да суд профункционише.