Немогућност остваривања права на повраћај приватне имовине представља један од најистакнутијих проблема са којима се суочавају интерно расељена лица (ИРЛ) са Косова и Метохије и пред тамошњом Агенцијом за имовину налази се око 40.000 захтева за повраћај узурпиране имовине, изјавио је данас заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев.
“Од тих 40.000 захтева, 97 одсто поднето је од стране српског и неалбанског живља, док је око 18.000 тужби за наканду штете за уништену и оштећену имовину предато судовима на КиМ”, рекао је Козарев на конференцији пројекта “Бесплатна правна помоћ”.
На том пројекту представљен је број телефона бесплатне правне помоћи и подршке ИРЛ који због недостатка средстава, безбедносних или других разлога нису у могућности да остваре права на имовину, или друга права и то је 0800108208.
Козарев је истакао и да је познато да се често судови на КиМ проглашавају ненадлежним, као и да постоје огромни проблеми у вези са извршавањем судских пресуда донетих у корист неалбанског становништва.
“Чињеница да након 17 година од окончања сукоба ИРЛ не уживају међународним документима загарантована права, а то је право свих расељених да се слободно врате у своје домове и да им се врати стамбени простор и имовина одузета током раздобља расељења, или да буду обештећени за имовину која им не може бити враћена”, рекао је Козарев, цитирајући Пињеирове принципе из 2005.
Козарев каже да сви укљуцени у решавање питања положаја ИРЛ треба да наставе да у доброј вери, конструктивно, правовремено и заједничким напорима раде на унапређењу и решавању њиховог положаја.
Козарев је подсетио да је Србија након масовног протеривања неалбанског становништва са КиМ збринула више од 230.000 ИРЛ, као и да се данас у нашој земљи налази 204.049 интерно реасељених, док се процењује да се на простору КиМ налази још 18.000 особа у интерном расељењу.
У протеклих 17 година, за збрињавање ИРЛ и побољшање њиховог положаја, из буџета издвајана су велика средства, а изграђен је и стратешки и институционални оквир за подршку ИРЛ.