На десетогодишњицу једнострано проглашене независности Косова, заправо обележавамо десет година од рушења система међународног права и принципа суверености држава, истакао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић у видео поруци која је објављена на Јутјуб каналу.
Он се поводом десетогодишњице од једнострано проглашене независности Косова јавности обратио на енглеском језику.
Навео је да је протекла декада била "декада охрабрења за сепаратистичке покрете који су почели да се буде широм света, и то ће наставити да чине позивајући се на случај самопроглашеног Косова".
"Оно што су спонзори косовске независности назвали јединственим случајем заправо је постало инспирација многима који верују да посезањем за једностраним актима или насиљем могу да на територијама суверених држава стварају нове псеудодржавне творевине", рекао је Ђурић, у видео поруци.
На десетогодишњицу једнострано проглашене независности Косова, свако објективан мора признати да је сецесионистички пројекат у српској покрајини Косово и Метохија, онако како је био замишљен, неуспео и да је потребно тражити нови вид решења како би се у овом делу Европе успоставио трајан мир и стабилност, оценио је Ђурић и у ауторском тексту за данашњу "Политику".
"Шта су резултати тог назови државотворног пројекта сецесиониста на Косову: близу четврт милиона српских избеглица, угрожене српске хришћанске цркве и манастири, бујање исламског верског екстремизма, криминала и безакоња, највећа незапосленост у Европи, хронична политичка нестабилност", навео је Ђурић.
Они који верују да се једностраном сецесијом политичке олигархије у Приштини завршава историја на Балкану, не знају ништа ни о историји, ни о Балкану, каже он и додаје да су се заставе и политичка уређења у Приштини у протеклом веку мењале више од 10 пута те да ништа од тога није довело до решења проблема.
"Србија је спремна да се суочи са проблемом на зрео и одговоран начин, али Србија никад неће ниједним неопозивим чином признати постојање друге државе на сопственој територији", истиче Ђурић.
Конфликт два највећа народа на Западном Балкану, каже, није могуће решити тако што ће се једној страни дати подршка за неразумне захтеве на рачун друге.
"Решење, да би било одрживо, мора узети у обзир интересе оба народа", наводи он.