Ђурић: Албанци живе у илузији, свет није исти као 1999. године

Стиче се утисак да у Вашингтону данас има нешто више слуха за идеју компромиса са Приштином него што је то било раније. Српска дипломатија, и кроз посете каква је била премијерке Брнабић и министра Дачића прошле недеље, улаже велики труд да велики брод америчке спољне политике мало помери у за нас позитивнијем правцу, као и у покушаје да наше интересе учинимо комплементарнијим. Али, ту нема резултата преко ноћи.

Овако Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ одговара на питање „Новости“ има ли померања у позицији САД према питању КиМ, као што се према неким сигналима дало претпоставити.

Ако нико не нуди поделу КиМ, а прича се о разграничењу, шта оно представља? Председник Вучић је рекао: ако га нећете, за 40 година бранићемо Врање...

- Председник је у праву када анализира ситуацију на КиМ где је млади човек који је данас пунолетан рођен после повлачења наших државних институција, полиције и војске са КиМ. Претходних дана видели смо да се територијалне аспирације највиших представника сепаратиста у Приштини не завршавају на подручју покрајине, већ да отворено говоре како тобоже имају легитимно право да се баве подручујима општина на југу централне Србије. То говори да је за њих ово питање територије.

Шта је за нас разграничење? Може ли да се деси да предмет разговора у дијалогу буде и југ Србије?

- Када будемо имали конкретне обрисе било чега што личи на прихватљиву опцију за Србију, о томе ћемо обавестити јавност. До тада настављамо да се боримо за најбољу могућу понуду, да би имали о чему да се изјашњавамо. Тренутно се Србији не нуди ништа на КиМ јер је за највеће западне земље, које де факто контролишу свих косметских 10.908 квадратних километара, то независна држава од Србије. И да би доказали да је то тако, шаљу патроле својих војника све до 200 метара од Панчићевог врха.

Када би подела Косова била обострано прихваћена, да ли би довела до ланчане реакције у региону?

- Они који су 2008. подржавали независност Косова увек су тврдили да је то "суи генерис", односно, јединствен случај. Зато ме мало чуди када сада потежу аргумент да би ново "суи генерис" решење могло да се пренесе на друге делове Балканског полуострва. Не може 2008. године цепање Србије да буде јединстевно решење, а да 2018. разговори о различитим опцијама за КиМ не буду јединствено решење.

Имају ли Кина, Русија или Француска начин да утичу да се дође до компромиса?

- Председник Вучић и Влада на свим меридијанима указују да ни 1999, ни 2008. године на КиМ ништа није решено, да су проблеми нагомилани, да оно што је 2013. и 2015. договарано није заживело због одустава воље Албанаца и да ако желимо да стварамо бољу будућност и за Србе и за Албанце морамо да тражимо трајније решење. У томе смо имали извесни успех што је довело до растуће нервозе у руководству Албанаца јер они не крију да се противе компромису. Они живе у илузији да је међународна слика по питању КиМ иста као и 1999. када су на небу изнад Србије били авиони НАТО. Нити је Србија данас у тако слабој позицији, нити су они у тако снажној.

Крећу ли се ствари у таквом смеру да се Заједница српских општина остави за крај, као ставка свеобухватног споразума са Приштином?

-Приштина би највише волела да нам као коначно решење "прода" оснивање ЗСО, што смо већ добили у бриселском споразуму 2013. године, али то неће тако функционисати. Ваљда су се 2013. шалили, а сада се као не би шалили. На договор о формирању ЗСО потписе су ставиле прво госпођа Ештон 2013, а онда и госпођа Могерини 2015. и од тада су ти споразуми постали део заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније. Стога је њихово неиспуњавање кршење спољне и безбедносне политике ЕУ.

Хоће ли Резолуција 1244 остати на снази ако се постигне договор са Приштином?

- Та Резолуција и УНМИК за Србију су изузетно значајни јер пружају формални оквир за вођење ових разговора. Када постоји добра воља да се пронађе свеобухватно решење, могуће је постићи договор о било чему. Албанци би највише волели да се ова Резолуција угаси. Без договора са Србијом они не могу да афирмишу своју позицију у међународној заједници, а са приступом какав имају данас, УН ће за њих остати само мисаона именица.

Под којим условима званичници из Приштине могу да посете централну Србију?

- Сви званичници који постоје по међународоним прописима могу слободно да се позову на споразум о посетама и да се крећу на територији своје земље. Али, то нису тзв. министар спољних послова или тзв. министар Косовских снага безбедности, јер јужна покрајина нема те врсте функција. Остали неће имати никаквих проблема уколико у складу са споразумом најаве да ће доћи као представници привремених покрајинских институција.