Ђурић: Договор би омогућио боље односе Срба и Албанаца

Директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић верује да је време да се за косовски проблем нађе компромисно решење које би задовољило бар део жеља обе стране.

"Желимо решење које ће довести до нове парадигме између Срба и Албанаца. Ако постигнемо договор око два важна отворена питања - статуса и територије, ако успемо да се рукујемо, уверен сам да ће се односи Срба и Албанаца на Балкану променити на боље", подвукао је Ђурић на панелу посвећеном дијалогу Београда и Приштине на Београдском ебзбедносном форуму.

Како је рекао, тражимо да се разуме српски став.

"Треба да делујемо веома обазриво и дођемо до копромисног решења, рекао је Ђурић.

Упозорио је да је потребно уздржавање од једностраних акција, али и приметио да скупштина у Приштини, у исто време док се разговара на панелу, расправља о трансформацији КБС у такозвану војску.

"После толико година рата, конфликта, без политичког решења на видику, неко поново предузима једностран корак покушавајући да промени стање на терену у циљу милитаризације. То може само да нас води ка даљој ескалацији. Једностране акције морају престати", навео је Ђурић.

Истиче и да свако решење, ако се до њега дође, дефинитивно неће значити да ће Београд и Приштина остати без Срба или Албанаца.

Додаје да је превише онога што нас удаљава од решњеа у односу на оно што нас везује.

"Има изван нашег региона много оних који виде наш регион као могућност да покажу своју снагу и политички интерес. Срби и Албанци не треба да буду ничија шаховска табле", рекао је Ђурић.

Поручио је да нико неће донети Приштини на као поклон оно што треба да материјализује њихове снове, нити ће магичним штапом да испуни наше визије како Резулцуија 1244 СБ УН треба да буде имплементирана, или Устав на целој територији.

"Јасно је да је потребан компромис", поновио је Ђурић.

Навео је и да је на почетку дијалога постигнут договор да се сви спорови решавају за преговарачким столом, али да оно што се дешава сада није у том духу.

Нико, напомиње, не жели поделе дуж етничке линије, али подсећа да је једнострано проглашена независност 2008. године била етничка подела.

"Србија је мултиетничко друштво. Али оно што се десило 2008. године је била подела етничка, и дуж етничких граница, једнострано проглашена независност на основу већине Албанаца", каже Ђурић.

Шефица одељења за Југоисточну Европу немачког Министарства спољних послова Сабине Штер истакла је да Европа осећа одговорност за овај регион и желела би да види договор, јер изостанак споразума утиче на обе стране.

Подвукла је да сваки договор треба да буде свеобухватан, да доприноси регионалној стабилности и следи принцип мултиетничности, те да добар компромис не наноси штету другој страни.

Посланик у косовској скупштини Иљир Деда рекао је да, ако желимо мир, морамо да заборавимо на то да једна страна губи све, а друга добија све, већ обе стране треба да добију.

Његов став је да морамо да имамо предвидиве односе у свим областима, као и да сви грађани треба да се осећају једнаки, како Срби на Косову, тако и Албанци у Прешевској долини.

Деда је против промене граница и сматра да би етничко цртање граница водило, као у новијој прошлости, ка убијенима и расељених.

“Никада то не бих прихватио, а на Косову 80 одсто људи мисли као и ја”, уверен је Деда.

Како је рекао, Косово и Србија могу да буду боља места, ако имају храбре лидере, а то значи да они морају отвореније да говоре, уместо да рециклирају говор прошлости.

Додао је да и ако желимо да у ЕУ имамо француско-немачки модел, не идемо ка томе, јер смо заглављени у прослсости.

“Питање данас треба да буде шта је Косово радило седам година у Бриселу. Нисмо тамо где треба да будемо после седам година преговора”, рекао је Деда.

Ђурић, међутим, сматра да смо у последњих седам година у Бриселу покушали да сачувамо мир, и да смо у томе били успешни и да то не треба потценити.

“Није било лепо ићи тамо и разговарати о питањима о којима имамо диркетно супротстављене ставове. Али знали смо зашто то радимо, за будућност наших народа”, рекао је Ђурић.

Политички аналитичар Агон Малићи сматра да ће изостанак свеобухватног решења негативно утицати на демократске процесе у истчној Европи.

“Страхујем куда нас то води. Краткорочно, постоји ризик у наредним годинама, ако се решење жели силом наметнути у преговорима”, рекао је Малићи.

Навео је да статус кво на Косову никада није био одржив, те да је у прошлости дошло до “насилне ерупције мирног отпора”.

“Статс кво би могао водити да дођемо до неке тачке ескалације. У претходном периоду имали смо на северу опасне ситуације. Страхујем да идућих година може доћи до више таквих ситуација”, навео је Малићи.

Посланица Гордана Чомић сматра да се мора уклонити етикетирање, јер , како каже, само стављамо имена на неке процесе, па се тако у Србији Косово назива такозвано Косово, а никога не занима шат ће са њим бти.

“Не размењујемо планове за будућост. Дијалог који се одвија од 2010. ми смо га обележили „нежељеним процесом“. Не желимо, али велике силе нас терају. А када једном ставите печат нежељеног не можете очекивати да процес изградње мира напредује. Мој је предлог да се уклоне сви печати и да се искрено говори како људи живе”, рекла је Чомић.

Ако Срби и Албанци желе да живе заједно, не могу да етикетирају једни друге.

Упитани за предвиђања за наредну годину, учесници панела такође су имали опречна мишљења, али је преовладала забринутост због ситуације у којој би се ЕУ могла наћи после избора за Европски парламент.

Ђурић сматра да ћемо 2019. године имати нову Европу и нови баланс моћи у Бриселу у многим аспектима.

“Не могу предвидети у ком правцу, али то говори да треба да искористмо време до средине идуће године да покушмао да имплементирамо договоре из дијалога и покушамо да нађемо решење”, рекао је Ђурић и изразио уверење да ћемо и даље имати мир.