Аљбин Курти је упао у замку сопственог помућеног расуђивања и остао безнадежно заробљен у одавно превазиђеним експанзионистичким националистичким пројектима, као и у кошмару 90-их година прошлог века којем је у великој мери и сам допринео.
Услед неспособности да схвати време у којем живи, агресивно је фокусиран на председника Александра Вучића и Србију, због тога што нуде решења од којих читав регион и сви народи у њему могу имати корист.
Реч је о суштинској немогућности једног дезоријентисаног и изгубљеног политичара да разуме тенденције савремене политике и модерно доба.
Курти као неправду схвата то што нико нема разумевање за његово становиште да једино албански народ ужива ексклузивна права на постојање и експанзију на рачун других.
Своје приче о реципроцитету може да окачи мачку о реп, а када је реч о одштети, тек ћемо доћи до тога на који начин сепаратисти на Косову и Метохији треба да грађане Србије обештете због девастирања свега што је наша држава деценијама улагала у јужну покрајину како би Куртијеве сународника избавила из беде и заосталости.
Курти као тренутно најутицајнија политичка фигура на Косову и Метохији треба да се пробуди из бунила и да искористи последњу шансу да својим сународницима понуди живот достојан људи, а не да читав народ држи као таоца своје на пропаст осуђене великоалбанске политике.