Ђурић: Пресудни утицај на развој политичких догађаја на Косову има страни фактор

Чињеница је да се политички актери у Приштини чак и док преговарају о владајућој коалицији истовремено спремају за евентуалне нове изборе, и у том контексту треба сагледавати и то што се предизборни одијум према Србима и српском народу не стишава иако су избори одавно завршени – рекао је Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Не би било мудро упуштати се у прогнозе око формирања владе у Приштини, јер, како се овде код нас каже, то ни полиција не зна. Не би ме чудило да се албанске странке због немогућности да поделе политички плен одлуче да иду на нове изборе. Ипак, пресудни утицај на даљи развој политичких догађаја у Приштини имаће страни фактор, као и увек до сада – рекао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, одговарајући на питање „Јединства”, да ли очекује да се власт на КиМ формира пре Нове године будући да то није учињено већ више од два месеца од ванредних парламентарних избора и додао: – Уколико инострани покровитељи албанских политичких вођа процене да је могуће у оваквој консталацији направити послушну владу која се може контролисати и којом се може управљати, влада ће бити формирана. У супротном, ићи ће се на нове изборе. Међутим, не видим какву суштинску промену у односу снага они могу да донесу, јер албанско бирачко тело је веома фрагментисано и чини ми се да још дуги низ година неће бити неке убедљиво доминантне политичке снаге у Приштини, осим ако се политичка сцена не прочисти тако што ће неке страначке вође завршити иза решетака, било због ратних злочина, било због криминала и корупције – казао је директор Ђурић.

Представници Српске листе на поменутим изборима освојили су свих десет мандата за косовски парламент, али су у више наврата истицали да неће бити „кочница” у формирању власти у Приштини ?

Која би могла бити реална очекивања Српске листе када је у питању учешће у косовским институцијама, пошто је Аљбин Курти будући мандатар најавио да ће сарађивати и са осталим српским политичарима на КиМ, иако нису освојили неопходне гласове народа на овим изборима? Став Српске листе је начелан, као и након претходних парламентарних избора. Срби, који су у великој демографској и политичкој мањини на Косову и Метохији, не могу утицати на то кога ће Албанци бирати. Исто тако, начелно је и опредељење Српске листе да тежи да оствари што већи утицај у привременим институцијама самоуправе у Приштини, борећи се за права српског народа и његов опстанак. Било је битно оградити се благовремено од свих политичких турбуленција које неизбежно прате сваки постизборни период на Косову и Метохији, како би се избегла свака могућност да Албанци упиру прстом у Србе кривећи их за сопствену немогућност да се договоре о расподели функција и утицаја. Чињеница је да се политички актери у Приштини чак и док преговарају о владајућој коалицији истовремено спремају за евентуалне нове изборе, и у том контексту треба сагледавати и то што се предизборни одијум према Србима и српском народу не стишава иако су избори одавно завршени.

Недавно су представници Српске листе најавили излазак Срба из свих институција на локалном, али и централаном нивоу, уколико другостепени суд потврди пресуду Ивану Тодосијевићу, који је првостепеном пресудом осуђен на две године затвора за кривично дело „вербални деликт“…?

Хајде да још једном будемо сасвим јасни. Иван Тодосијевић није негирао да је у Рачку било убијених, нити је на било који начин увредио породице које су тамо изгубиле неког драгог. Он је просто констатовао да је тај догађај исфабрикован и злоупотребљен у циљу стицања повода за агресију НАТО на СРЈ. То је ноторна чињеница која се може бранити врло чврстим аргументима, и зато и ја и председник Вучић делимо то становиште. Да на Косову и Метохији постоји имало демократског потенцијала, о овом питању би се расправљало у оквиру јавне полемике, на трибинама или у телевизијским сучељавањима, али Албанци не одустају од својих октроисаних истина, и док год је тако тамо неће бити ни наговештаја од нормалног друштва. Природно је то што се Српска листа не мири са хајком против једног од својих најугледнијих представника, јер случајно је то Тодосијевић, а не било који други Србин из наше јужне покрајине, будући да нема тог који неће рећи и потврдити оно што је изговорено поводом Рачка.

Пресуда Ивану Тодосијевићу министру администрације локалне самоуправе у претходном сазиву косовске Владе прва је изречена пресуда за кривично дело вербалног деликта на КиМ због изјаве да је Рачак био исцениран догађај и да као такав није могао бити повод за бомбардовање тадашње СРЈ.Да ли се овом пресудом Србима на КиМ жели укинути и право гласа, право на мишљење, будући да су у сваком сегменту живота обесправљени?

У Приштини никако не могу да се помире са чињеницом да Срби нису и никада неће бити „Косовари” и саучесници у покушајима да се на територији наше јужне покрајине формира једна марионетска парадржава. Зато ће наставити да брутално гоне и кажњавају свакога онога ко се усуди да вербално удари у темеље те њихове творевине, а она је заснована на злочинима, неправу и лажима. Сутра исто тако могу у затвор да отерају некога ко је поборник Дарвинове теорије, зато што то вређа верска осећања муслимана. Приштина бранећи неодбрањиво непрестано срља у екстремизам и разне врсте лажи и дубиоза, и уместо да, када претерају, кажу погрешили смо, они истрајавају у лудилу, а то рађа све веће патологије и застрањивања. Срби на Косову и Метохији већ две деценије немају законима и судском праксом гарантовану слободу мишљења и говора, али упркос томе мисле и говоре слободно зато што воле слободу и спремни су да се за њу жртвују. Уосталом, то је и прави разлог отимања имовине „Јединства” у Приштини. У „косоварској стварности” нема места за корифеје слободе и истине.

Сведоци смо да косовско правосуђе поново подиже монтиране оптужнице против Срба за наводни ратни злочин. У последњих пар месеци подигнуто је више оптужница против Срба, којима је раније судило правосуђе УНМИК-а и које их је ослободило. Како то објаснити?

Правосуђе у Приштини је инструмент у рукама политичких структура које годинама систематично стварају конструкт о томе да су Срби зликовци и починиоци геноцида, а да је албански народ невина жртва расистичког режима у Београду. Таква интерпретација наше блиске прошлости је исто онолико далеко од истине колико су далеко од правде монтирани процеси против Срба на Косову и Метохији. Нико нормалан не може да тврди да злочина током и након ратних сукоба у нашој јужној покрајини није било и да их нису чиниле обе сукобљене стране. Али, уместо да се они који немају крви на рукама ограде од злочина чињених у име Албанаца и њиховог такозваног државотворног пројекта, они пристају да буду учесници у завери заташкавања и прикривања злодела најгорих међу Албанцима. Да шачица терористичких вођа и криминалних босова није отела читаво друштво на Косову и Метохији, данас бисмо можда могли да размишљамо о сарадњи београдског и приштинског правосуђа са циљем кажњавања ратних злочинаца, али јасно је да тако нешто није могуће док у Приштини инсистирају на манихејском црно-белом интерпретирању прошлости. Они ће радије покушати да баце у ланце све Србе, него што ће признати да је мит о њиховој наводној безгрешној ослободилачкој борби најобичнија шарена лажа.

У контесту приче о косовском правосуђу неминовно је споменути подизање оптужнице против шесторо Срба са севера КиМ у случају убиства Оливера Ивановића. Оптужница се прво провлачила кроз албанске медије на КиМ, а тек је, пре мање од десетак дана, достављена осумњиченима и њиховим адвокатима. Да ли су то редовне правне процедуре и шта овим судским поступком Приштина жели да докаже?

Не треба да логиком једног уређеног државно-правног система покушавате да објасните оно што се догађа на Косову и Метохији. Самопроглашено Косово је травестија, а све приштинске институције су само кулисе у тој представи. Кад имате лажну државу, онда имате и лажну правду, и лажну историју, и лажна људска права. Невоља је, међутим, што у њиховим играријама пате и страдају људи. Страдао је Оливер Ивановић, а сада страдају и они које без основа терете за тај злочин. Нема сумње да је задатак и циљ приштинског назови правосуђа да се Београд и Србија окриве за тај злочин и они ће сигуран сам ићи до краја, и нема границе бесмисла до које они неће бити спремни да оду, јер бесмисао је за њих нормално стање и саставни део политичког и друштвеног бића на Косову и Метохији. Против тога се може борити само истином, колико год то тешко и напорно било.

У последњих двадесет година, од доласка међународне заједнице на КиМ, није решен готово ниједан случај убиства Срба на КиМ…?

Наравно да није, јер УЧК је за њих била дружина финих и богоугодних људи, бораца за демократију и људска права, која је створила рај на земљи. А ти Срби, ако су уопште постојали, ваљда су лажирали своју смрт, или су се самоубили. То је слика која се људима на Косову и Метохији сервира већ две деценије, и то позориште ће се неминовно на крају срушити под теретом сопственог бесмисла.

Проблеми узурпације српске приватне и друштвене имовине на Космету и даље су без решења, на делу је недостатак слободе кретања, напади и пљачке су саставни део живота косовско метохијских Срба, а међународна заједница је само неми посматрач. Шта би по Вашем мишљењу, требало да се догоди да међународне мисије спроводе своје надлежности у оквиру Резолуције 1244?

Одговор на ово питање је једна сасвим хипотетичка ситуација, а то је да спонзори самопроглашеног Косова швате да су уложили напор у стварање нечега што је неодрживо и што је стални извор нестабилности у трбуху Европе. Такав развој догађаја ми се не чини много вероватним, свакако не у блиској будућности. Право питање је шта људи који живе у овом региону могу сами да учине како би живели у бољим, богатијим и праведнијим друштвима. Зато и настојимо годинама да у само средиште одлучивања о нашој будућности ставимо Србе и Албанце, јер ако је нешто сигурно, то је да и ми и они желимо да живимо боље. Неки са стране не морају нужно имати тај интерес, и зато је боље да се колико год је то могуће договарамо сами. Али и то је, бојим се, само хипотетичка могућност. Не желим да потпуно негирам позитивне резултате међународне заједнице када је реч о стању у друштву на Косову и Метохији, али Срби у решавању својих проблема могу да се ослоне само на себе и своју државу Србију.

Да ли је реално очекивати наставак дијалога са Приштином и са којим преговарачима, будући да потенцијални премијер Аљбин Курти у више наврата понавља да не жели за преговарача председника Србије Александра Вучића?

Ми нисмо били задовољни ни досадашњим преговарачима Приштине, јер не можете бити задовољни неким са ким се дубоко и суштински не слажете. То незадовољство је, међутим, подразумевани део свих преговарачких процеса, јер по дефиницији преговарате са непријатељем или неистомишљеником. Курти би наспрам себе волео да има некога ко ће безусловно признати једнострано проглашену независност Косова и питати шта још Србија може да учини за Приштину. Он има право да тако нешто прижељкује, али то су сањарења а не преговори. Дакле, ми смо спремни да седнемо за сто са сваким легитимно изабраним представником албанског народа са Косова и Метохије, када се за то стекну услови. У међувремену нека се они у Приштини договоре између себе, укину таксе на робу из централне Србије, па ћемо да видимо…

Запаљива реторика албанских лидера према свему српском и Србима се наставља, а у томе предњачи споменути Аљбин Курти.Шта српски народ на КиМ може очекивати од таквог представника Албанаца ?

Реч је о човеку који је посезао за свим видовима екстремизма градећи свој политички имиџ. То не значи да су они пре њега били велике демократе и српске мајке. Разлика је само у томе што је Курти решен да истраје у својој улози револуционарног и антисистемског политичара, настављајући да све то зачињава најотровнијим могућим шовинизмом, што ови други нису морали да јавно чине будући да су били на власти. По ко зна који пут понављам, разлика међу албанским политичким групацијама има, и те разлике су инструмент њихове међусобне борбе за власт. Али разлика у њиховом односу према Србима и Србији нема, или готово да нема. Ту лекцију су Срби на Косову и Метохији одавно научили и мислим да их Курти не може ничим изненадити.

Споменули смо подизање оптужница против појединих Срба за наводне ратне злочине док, истовремено, још увек нема ни једне, једине оптужнице против припадника некадашње „ОВК”. Да ли то значи и даље наставак притиска на Србе са једне стране док некадашњи лидери „ОВК” само по правилу бивају саслушавани у Хагу ?

Не верујем да суд за злочине УЧК, који чак није ни прави међународни трибунал, већ је формално део такозваног косовског правосудног система, може да доведе до некакве катарзе или стварања објективне слике о прошлости. Он је страшило за непослушне или недовољно кооперативне политичаре у Приштини, и ту се његова улога исцрпљује, све док не будемо имали неку правоснажну пресуду против некога из врха терористичке УЧК. Ипак, и та саслушања су у овоме тренутку једино што заиста спречава политичке структуре у Приштини да заврше процес испирања мозга албанској јавности, јер би, да тих саслушања нема, они ничим спречени избрисали све трагове злочина над Србима, другим неалбанцима и Албанцима лојалним Србији. А онда би на затворске казне осуђивали све оне који би се усудили да дигну глас против такве колективне амнезије.

Недавно су непознати вандали поново после пар месеци поломили надгробне плоче на православном гробљу у Липљану. Претходно је било безброј покушаја својатања српске културне баштине у Новом Брду. Има ли краја томе?

Сваки пут ме дубоко потресу вести о нападима на српска гробља. За све ове године био сам и жртва екстремистичког насиља и сведок насиља над нашим сународницима, али мржња према другом човеку може бити плод афекта или неспоразума. Ако убијете човека, остаје макар сећање на ту особу, и она на неки начин наставља да живи кроз своје потомке и пријатеље. Мржња према траговима нечијег постојања или културе, међутим, не може бити плод афекта или неспоразума. Рушење и скрнављење гробаља и цркава могуће је само у оквиру систематског плана потпуног затирања нечије егзистенције, јер ономе ко је нападнут не оставља се чак ни могућност да буде упамћен.

Како видите развој ситуације на КиМ у наредној години? Да ли је моуће очекивати и даље једностране потезе приштинских власти, имајући у виду најаве Аљбина Куртија о предузимању некаквих мера реципроцитета. Шта би то значило, куда све те најаве воде, пошто су више од годину дана на снази таксе од сто одсто на робу из централне Србије?

Курти лукаво одабраним изразом „реципроцитет” најављује продубљивање конфронтације са Београдом и српским народом у целини. Реципроцитет је негација сваке могућности споразумног решавања спорова и еуфемизам за претњу. Реципроцитет је део политичког менталитета који се заснива на сталном подизању нивоа агресије како би се друга страна довела пред свршен чин и задовољила неким минорним уступком који би уследио. Та њихова игра нам је одавно позната и зато на сваки трик те врсте одговарамо са: укините таксе! Када сви почну да се баве Куртијевим реципроцитетом, нико се више неће бавити ни таксама, ни чињеницом да Приштина на испуњава обавезе по питању Заједнице српских општина, нити друге своје обавезе. Зато ту игру нећу играти. ззДео опозиције у Србији никада не осуђује нападе и хапшења Срба, крађу српске имовине и дискриминаторски однос приштинских институција према српском народу, а у европским институцијама оптужују Србију. У којој мери такав приступ дела опозиције отежава позицију Београда за решавање косовског проблема? Волео бих да су Срби јединствени у борби за своје фундаменталне интересе макар ононолико колико су јединствени Албанци када бране своје. Наша опозиција овде не реагује ни на Куртијеве шовинистичке испаде, и што је још страшније није ни реч рекла поводом пресуде Ивану Тодосијевићу. Или је њихова мржња према Александру Вучићу јача од њихове љубави према Србији и свом народу, или они уопште те љубави и одговорности немају. Они иду по Бриселу и опањкавају сопствену земљу, и суочавају се, чини ми се, први пут у историји са ситуацијом да странци о Србији говоре похвалније од српских политичара. Нико од њих није све те разговоре и оговарања по европским кабинетима искористио да упозори на апартхејд и нарастајући фашизам на Косову и Метохији, и то их потпуно дисквалификује у мојим очима и као људе и као политичаре. Српски народ је, срећом, много бољи и одговорнији од српске опозиције. Српски народ се окупио око стратешких праваца развоја Србије и око тога да нам је потребан мир.

Колико је држава Србија у години на измаку уложила на Косово и Метохију и какви су планови за наредну годину?

Канцеларија за Косово и Метохију, али и многа ресорна министарства Владе Србије, у нашу јужну покрајину улажу више него што је то ова држава чинила у деценијама иза нас. Инвестициони циклус који је иницирао председник Александар Вучић потпуно ће преобразити, ако буде мира и колике толике стабилности, већински српске средине на Косову и Метохији. У последњих пет година изградили смо око 1.700 станова и кућа за Србе у нашој јужној покрајини, и толико је тога у моме мандату урађено да су потребне стотине страница извештаја да би се све учињено побројало. Признајем да мој тим и ја нисмо били довољно спремни да се хвалимо учињеним, јер сматрали смо да је сваки квалитативни помак за наше сународнике у покрајини довољна награда за сав наш труд. Настојаћемо, ипак, да у будућности више пажње поклањамо не само ономе што радимо, већ и томе како да о резултатима свог рада информишемо грађане.