Приштина је забраном уласка на Косово и Метохију генералном секретару председника Србије Николи Селаковићу још једном на најбеспризорнији начин прекршила споразуме о слободи кретања чији је гарант ЕУ, и погазила све европске стандарде поштовања људских права и слобода.
Европска унија је обавезна да предузме кораке и мере како би осигурала спровођење споразума у чијем је доношењу посредовала у оквиру дијалога Београда и Приштине, а на хитну акцију позива и чињеница да је ова забрана донета како би се утицало на независне правосудне органе Републике Србије.
Чему служе толике међународне мисије и међународни представници на Косову и Метохији уколико нису у стању да гарантују поштовање елементарних људских права и спрече дрско, агресивно и самовољно понашање Приштине?
Слобода кретања је стање које мора претходити сваком даљем разговору о нормализацији, а Приштина се мора одучити од сталних покушаја да провокацијама и уценама истерује своју вољу.
Онемогућити једном легитимном политичком представнику Републике Србије да се креће по територији своје земље како би се изнудило нечије ослобађање из притвора је хајдучија и антиправно понашање, какво је можда било уобичајено на Балкану почетком 19. века или на Дивљем Западу, али нечему таквом свакако нема места у модерној Европи.