Ђурић: Косово није, нити ће бити независна држава

Очекујем да ће бити притисака да се дијалог убрза, можда чак и да се изнуде или наметну нека специфична решења, али притисци и висока очекивања су одувек пратили процес нормализације односа Београда и Приштине и ми смо у тој бујици научили да пливамо. Србија се брани у свакој српској кући и авлији на КиМ. Зато је приоритет над приоритетима да се искористе сви механизми да се осигурају безбедност и егзистенција српског народа у покрајини. Срби на КиМ председника Вучића подржавају готово једнодушно, јер у њему оправдано препознају најснажнијег гаранта заштите српског народа и српских интереса – рекао је Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ.

Први пут имамо ситуацију да је пола албанске политичке сцене у Приштини посвађано са САД а друга половина са ЕУ. Биће најпре интересантно видети како ће у Приштини помирити те противречности. Београд никада није доводио у питање потребу наставка дијалога, али у предстојећем периоду треба да видимо са ким све, у ком својству и са којим циљем треба да разговарамо- одговорио је Марако Ћурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, на питање „Јединства” каква су очекивања Србије од нове косовске владе у погледу наставка дијалога и додао: – Не заборавимо на чињеницу да међу релевантним међународним актерима постоје суштински различита виђења проблема КиМ, па чак и да несагласје постоји међу државама које подржавају пројекат косовске независноти. Пред нама је много непознаница које ће морати да буду отклоњене пре него што дијалог буде настављен. Што се ситуације у Приштини тиче, јасно је да су се тамо привидно призвали памети под снажним иностраним притиском, али не верујем да је дошло до неке суштинске промене стања политичке свести.

• Иако Приштина није реализовала договорено из Бриселског споразума, а пре свега ЗСО, ЕУ је увек позивала обе стране на имплементацију Бриселског споразума. Да ли је ЕУ током дијалога имала улогу непристрасног модератора или се могло осетити навијање?

Сама чињеница да неке државе чланице не деле наша становишта о историјским догађајима који су довели до противправне агресије на СРЈ, до успостављања међународне управе на терену, а затим и до једностраног проглашења независности Косова, сведочи да већина чланица ЕУ у овој ствари није на нашој страни. Иако формално статусно неутралан, дијалог се увек одвијао уз подразумевани став ЕУ да су Београд и Приштина мање-више равноправни саговорници. Већина чланица ЕУ на самопроглашено Косово гледа као на политичку и историјску чињеницу и никада није сугерисала да би у статусном смислу ситуација на КиМ требало да буде враћена у пређашње стање – оно које смо имали пре противправне агресије на СРЈ. И на терену је ЕУ радила на консолидовању једнострано проглашене косовске државности, и нико се није ни трудио много да то сакрије. У техничком смислу ЕУ је до сада била посредник у дијалогу, али је у суштинском смислу често била тутор Приштине. И овом приликом, међутим, морам да још једном захвалим Грчкој, Шпанији, Кипру, Словачкој и Румунији на доследности у одлуци да не признају једнострано проглашену независност наше јужне покрајине.

• Пошто Србија није устукнила испред такси и реципрочних мера Приштине, шта би могао бити следећи корак у виду притиска на Србију?

У последње време се од појединих актера у међународној заједници могло чути лицитирање разним роковима за постизање суштинског напретка у дијалогу, међутим формалних рокова нема, нити их може бити, будући да један овако комплексан проблем не може бити решен преко ноћи.

И то кажем као неко ко је преко 200 пута одлазио у Брисел на разговоре о КиМ. Очекујем да ће бити притисака да се дијалог убрза, можда чак и да се изнуде или наметну нека специфична решења, али притисци и висока очекивања су одувек пратили процес нормализације односа Београда и Приштине и ми смо у тој бујици научили да пливамо.

• Да ли је одлука Приштине да укине трговинску блокаду према централној Србији отворила врата за наставак дијалога?

Двогодишњом блокадом трговине између централне Србије и Косова и Метохије нанета је огромна штета не само нашим економијама, већ је фатално уназађен и процес нормализације односа Београда и Приштине, будући да је економска сарадња неопходан састојак нормализације односа. Очекујем да видим како ће та одлука бити спроведена, а након тога смо отворени за разговор о томе како се штета проузрокована антицивилизацијским и једностраним деловањем Приштине може ублажити или отклонити. Пред нама је процес поновног успостављања поверења, које је потпуно урушено поступањем Приштине.

• Немачка и највећи број западних земљаља које су признале такозвано независно Косово, снажно се противе разграничењу, односно промени граница Косова и Метохије. Значи ли то да је за њих решење за Косово и Метохију само „независна држава”?

До пре само неколико година сви спонзори једнострано проглашене независности Косова наступали су са мање-више идентичног становишта: да је независно Косово задато стање, а да Србија може само да се повинује и прихвати ту чињеницу. Ми смо, међутим, годинама указивали на то да у међународно-правном смислу независно Косово не само да није готова ствар, већ да већи део човечанства и даље не признаје такво стање, и да Косово не може постати ни чланица Уједињених нација ни најважнијих међународних организација и институција.

У међувремену, председник Александар Вучић направио је преокрет у међународној политици када је реч о Косову и Метохији. Захваљујући нашем лобирању и снажењу међународних капацитета Србије, подршка самопроглашеном Косову наставила је да се осипа. Чак 18 држава повукло је признање, а Приштина је доживела фијаско при покушају да се убаци у Унеско, Интерпол, Светску царинску организацију и многе друге међународне организације. Можда најважнија промена је то што данас први пут после дугог низа година неке веома моћне државе почињу да обраћају пажњу и на то шта Србија жели. Одговор на ваше питање је зато: Косово није, нити ће бити независна држава, а Србија нема намеру да на било који начин помогне афирмацију пројекта самопроглашеног Косова.

• У новој косовској влади два министра су из Српске листе. Увек се поставља питање да ли је виши интерес српског народа на КиМ, учествовати у институцијама власти у Приштини или бити ван њих…?

Срби на КиМ су данас најснажнији гарант приисуства државе Србије у нашој јужној покрајини. Србија се брани у свакој српској кући и авлији на КиМ. Зато је приоритет над приоритетима да се искористе сви механизми да се осигурају безбедност и егзистенција српског народа у покрајини. Можда сте у праву зато што питање учешћа Срба у привременим приштинским институцијама тумачите као избор између два зла, и, ако је тако, онда је оно што је одлучила Српска листа свакако мање од два зла. Наш задатак је да у годинама пред нама економски и политички снажимо српски народ у покрајини, али пре свега да снажимо Србију у целини, јер само на тај начин можемо ефикасно бранити своје државне и националне интересе на КиМ.

• Питање безбедности је и даље суштинско питање са којим се суочавају Срби на Космету. Готово да нема дана да није опљачкана нека српска кућа или да нису нападнути повратници у Метохији, а међународна заједница и даље ћути?

У протеклих неколико месеци имали смо близу стотину напада на Србе и њихову имовину на КиМ. Чак и када ти инциденти нису најнепосредније етнички мотивисани, они то посредно јесу, јер и политички екстремисти и криминалци нападају Србе и њихова имања зато што је у друштву створено мишљење да је то дозвољено и некажњиво. Ми константно упозоравамо међународну заједницу да је реч о покушају да се ситуација на терену насилно измени, тако што би Срби због небезбедности били приморани да се иселе, пре свега из најудаљенијих енклава. Пред собом у суштини имамо покушај кампање етничког чишћења, иако она најчешће има облик обичних криминалних, имовинских деликата. Ћутање и пасивност дела међународне заједнице по овом питању ме љути, али ме не изненађује. Уколико све те инциденте не посматрамо као обичне криминалне деликте, они су онда логично део ширег плана, а сви знамо какав је план и жеља Приштине.

• Навршава се 21 година од доласка међународне мисије на Косово и Метохију у чијем присуству је већина Срба протерана из својих домова, а над многима су учињени свирепи злочини. Да ли међународни чиниоци имају то у виду приликом преговора о Косову и Метохији?

Ми и дан-данас, две деценије по завршетку рата на КиМ имамо око 80.000 узурпираних српских кућа и станова и више од 200.000 људи који су били приморани да напусте своје домове и још се нису вратили. Међународна заједница је учинила знатне напоре да интерно расељене Србе интегрише у новим местима пребивалишта и незнатне напоре да Србе у већем броју врати у предратна пребивалишта. То су чињенице и не плашим се да их изговорим. Део међународне заједнице је практично озаконио последице бруталног етничког чишћења на КиМ, и то у лице кажем сваком иностраном саговорнику. Наш задатак је да, и поред пасивности и незаинтересованости дела међународне заједнице за овај проблем, очувамо српску популацију која је остала да живи на КиМ и да на сваки начин помогнемо онима који и даље желе да се врате.

• Поред етничког чишћења српског народа са свог вековног простора, Албанци не престају да фалсификују историју којом присвајају српске манастире и цркве…?

Ни сами Албанци не доживљавају нашу верску и културну баштину као своју, јер не би је они најекстремнији међу њима онако одушевљено уништавали и палили у свакој прилици која им се указала. Ти покушаји фалсификовања историје и отимања туђе традиције и културе јесу део великоалбанске идеолошке матрице, а не плод неког широко распрострањеног народног сентимента. Ми наравно нећемо ни по коју цену дозволити да нам неко отме или уништи Грачаницу, Дечане, Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку и све остале светиње на КиМ. Ја бих, чак, волео да Албанци почну да масовније уважавају и историјску и културну вредност наших светиња на КиМ, јер би тако наши манастири и национална баштина били заштићенији, али бојим се да је пред нама време интензивније исламизације Косова и Метохије и да време изазова за нашу цркву и светиње није завршено.

• Српски народ на КиМ на свим изборима показује своју оданост Републици Србији. Чији су интереси и чему покушаји представљања да српски народ на Косову и Метохији не подржава власт у Београду, већ да му се нешто намеће?

Спонзори самопроглашеног Косова председнику Александру Вучићу и свима нама који смо се протеклих година бавили проблемима на КиМ никада неће опростити то што смо успели да политички хомогенизујемо српски народ у покрајини. Зато данас тамо у приштинским институцијама нема ниједног српског представника који ће дати глас за неки антисрпски закон или одлуку. То и сепаратистима и њиховим туторима компликује живот и зато је разумљив и њихов покушај да се српска слога у одбрани државних и националних интереса прикаже као наметнуто једноумље. Срби на КиМ председника Вучића подржавају готово једнодушно, јер у њему оправдано препознају најснажнијег гаранта заштите српског народа и српских интереса.

• У протеклом периоду током епидемије коронавируса наше здравствене установе су снабдевене као и све остале у централној Србији. Шта је још у плану по питању побољшања здравствених услуга у српским срединама?

Са великим задовољством и поносом могу да кажем да је епидемија у већински српским срединама на КиМ готово побеђена. Данима нисмо имали нове случајеве обољевања од коронавируса, а у срединама јужно од Ибра нисмо ни имали оболеле. Показало се колико је круцијално важно да наше здравствене установе на КиМ функционишу у оквиру јединственог здравственог система Србије. Мере борбе против епидемије проглашене у Београду доследно су спровођене и у нашим местима на КиМ, линије снабдевања лековима, медицинским и животним намирницама су функционисале, сви тежи болесници су хоспитализовани у најбољим клиникама широм Србије. Србија ће наставити да снажи свој здравствени систем на КиМ, поготово сада када се показало колико је то важно.

• Да ли бисте могли да избројите све завршене и започете пројекте на Косову и Метохији од када обављате посао директора Канцеларије за КиМ?

Простор који сте предвидели за овај интервју био би превише мали да се поброји све што смо урадили, али за тим можда нема ни потребе, јер „Јединство” се дистрибуира пре свега нашем народу на КиМ, а људи тамо веома добро знају и шта смо урадили и колико смо били присутни на терену. Свим политичким противницима који се дрзну да нам нешто приговоре поменем само стотине новоизграђених или потпуно реновираних кућа и станова на КиМ. Да смо само то урадили, било хвале вредно, а урадили смо још много много тога. Можда бисте један специјални број „Јединства” могли да посветите томе шта је све Србија урадила протеклих година за свој народ на КиМ.

• Има ли трајног и свеобухватног решења за КиМ без компромиса и уважавања Србије као најзначајнијег фактора када је КиМ у питању?

Разуме се да нема. То данас шватају и у Приштини, али шватају и у светским центрима моћи. Годинама је стварана фама да се пројекат самопроглашеног Косова развија самостално и мимо воље Србије, али свима је јасно да је то била само пропаганда. Србија је данас сасвим другачија него пре 20 година, свет је другачији, па и приоритети неких светских сила. Решење, ако ће га уопште бити, мораће да буде донето уз уважавање интереса Србије и српског народа на КиМ. То не значи да на нас неће бити вршени притисци како бисмо пристали да изгубимо све а да не добијемо ништа, али Србија, и поред све конструктивности у односу са страним партнерима, није држава која ће на тако нешто да пристане.