Јеремић би, да је способан да се стиди, био постиђен због тога што је у његово време више од 80 држава признало једнострано проглашену независност Косова, а у време док је на кормилу Србије председник Александар Вучић 18 држава повукло признање, због чега Приштина данас може само да сања чланство у важним међународним организацијама.
Да је способан да се стиди, Јеремић би био постиђен и због питања које је поставио Међународном суду правде, као да су му га у перо диктирали команданти УЧК, а уследио је, као што се сви вема добро сећају, одговор којим се Приштина и дан-данас размеће као својим најчвршћим међународно-правним аргументом.
Али, пошто није способан за стид, јер нема ни части ни образа, Јеремић данас глуми уцвељеност и председника Вучића, хероја дипломатске борбе за Косово и Метохију, оптужује за оно што сам носи на савести.
Није Јеремић био тако ганутљив када је његова десна рука Борислав Борко Стефановић потписивао по Србију штетне споразуме са Приштином, ни када су инсталиране фактичке границе између Срба и Срба, ни када је дијалог о нашој јужној покрајини измештао из УН на терен ЕУ и довео Еулекс на Косово и Метохију.
Јеремић се заправо уопште није променио, и радећи против председника Вучића, он и данас ради против Србије, као што је то чинио и некада, и наставља да лаже као што је лагао некада.
Тврдио је да председник Вучић намерава да распише референдум о Косову и Метохији за новембар 2018. заједно са ванредним парламентарним изборима, тврдио је да Ангела Меркел не жели да прима Вучића, а наш председник се већ следећег дана састао са немачком канцеларком, лагао је и да руски председник Владимир Путин гаји презир према председнику Вучићу, а мало затим наш председник је добио Орден Александра Невског управо декретом шефа руске државе.
Лажима Вука Јеремића нема краја, и данас једнако говори неистине о природи посете председника Вучића Француској - једноставно, што би рекао наш народ, лаже а не трепне.