Директор Канцеларије за Косово и Метохију др Петар Петковић разговарао је данас са шефицом Канцеларије Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији Франческом Бонели.
Петковић је Бонели упознао са напорима које Влада Србије улаже како би помогла повратак интерно расељених лица (ИРЛ) на Косово и Метохију, указавши на проблеме по питању обезбеђивања права на повратак и у проналажењу начина и ефикасних механизма за повраћај имовине расељених, као и у унапређењу квалитета њиховог свакодневног живота и социо-економског статуса.
„Од 1999. године до данас 220.000 лица са Косова и Метохије се воде као интерно расељена, од којих се само два одсто вратило у средине из којих су прогнани или у друге српске средине на КиМ - то је најмањи проценат повратка у постконфликтним областима у свету“, констатовао је Петковић.
Према његовим речима, у оквиру бриселског дијалога ова тема је општеприхваћена, али са стране Приштине сагласност о стварању услова за повратак ИРЛ само је декларативна.
Петковић је саговорници посебно скренуо пажњу на најновији напад, пети по реду, на повратнике у селу Дубрава, у општини Исток, који није појединачни инцидент, већ се, како наводи, ради о смишљеном и систематском застрашивању и планирању поновног протеривања повратника са њихових огњишта.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију је нагласио да је, поред свакодневних физичких напада на повратнике, њихову имовину и имовину Српске православне цркве, рад на повратку и решавању актуелних проблема расељених лица нарочито отежан и због новонасталих околности, услед пандемије Ковид-19.
Као први модел одрживог повратка на Косово и Метохију, Петковић је представио пројекат „Сунчана долина“, подсетивши да до сада ниједан модел међународне заједнице на том плану није имао значајнијег успеха.
„За ово насеље Србија издваја значајна средства, са намером да реши стамбено питање повратника, пре свега младих брачних парова“, рекао је Петковић.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију је указао на досадашњу значајну сарадњу Србије и УНХЦР на унапређењу положаја и права расељених лица и изразио очекивања да ће се та сарадња наставити и у наредном периоду, у правцу налажења адекватног модела за профилисање потреба ИРЛ и начина за њихово решавање.
Саговорници су констатовали да је „Скопска иницијатива“ користан регионални оквир за проналажење трајног решења за интерно расељена лица са Косова и Метохије.