Више је него јасно да Аљбин Kурти гаји снажну опсесију према свему српском - нашим црквама и манастирима, нашим националним празницима и историји, до опсесије севером Kосова и Метохије и језером Газиводе.
Такав однос је и разумљив - кад немаш своје, својаташ туђе.
Зато и покушава да јавности баци прашину у очи како су Газиводе власништво такозваног "Kосова", а да на север може кад му се прохте.
Добро смо разумели његову поруку да је "спреман на све", само га молимо да се не игра питањем безбедности српског народа на KиМ, а и нека се сети шта народ мисли о њему, када је почетком године покушао да прошета овим делом покрајине.
Не може се политика градити на мржњи и анимозитету према свему српском. Зато је Kуртију боље да се, уместо за север покрајине, спрема за Брисел, где га очекују тешки разговори о свим отвореним питањима, уместо што енергију троши на јалове претње.
Ту ће, пред европским посредницима, морати да одговори и зашто јединој повратници у Ђаковици Драгици Гашић није омогућен достојан живот, због чега јој прете клањем и каменицама.