То што је прво поглавље које ће Србија отворити са ЕУ везано за Косово не значи да процес приступања и дијалог са Приштином треба помешати, каже Марко Ђурић.
Шеф канцеларије за КиМ је на констатацију да је то већ Брисел практично помешао, у Кажипрсту рекао да је погрешно уверење да су за Београд преговори са Приштином важни само због приступања Европској унији.
"Не, они су важни и због унутрашње стабилности, стабилности у самој јужној покрајини, али и положаја наших људи на Косову и Метохији", рекао је Ђурић.
На питање о томе како ће тећи преговори око поглавља 35 када је бриселски дијалог блокиран, Ђурић каже:
"Поглавље 35 не би требало да служи као замена за дијалог Београда и Приштине, већ као нешто за верификовање онога што се постиже у дијалогу. Ако се ништа не постиже, онда нема ни шта да се верификује", рекао је Ђурић.
Говорећи о роковима, он је рекао да је то питање за бриселске званичнике.
"Ја мислим да Европска унија није, нити може бити комплетна без Србије. Није овде реч о томе да само Србија хоће да уђе у ЕУ, већ и о томе да Европа види огроман интерес да Србија уђе у Унију", рекао је Ђурић.
Ђурић је истакао да се целокупна клима на КиМ мења кроз преговоре у Бриселу, чији је основни циљ стабилност, али да Београд дуго указује на то да друга страна не ради свој посао.
"Три године понављамо да албански политичари не приступају конструктивно преговорима, јер их су тамо само зато што их је међународна заједница на то натерала и зато што кроз присуство у Бриселу обезбеђују позиције", рекао је Ђурић.
Шеф канцеларије за КиМ је рекао да о актуелној атмосфери говори, уједно и забрињава, то што је у Приштини после напада на српско становништво фокус на погрешној страни.
"Уместо да фокус јавности у Приштини буде на нападу, у медијима се говори о томе да су инциденти инсценирани, да иза тога стоје српске службе или само Срби из Гораждевца. Јасно да то није тачно, да је реч о екстремизму, а ми сматрамо да је у питању тероризам", рекао је он.
Ђурић је навео да је Београд на "смирен, али довољно одлучан начин" послао поруку албанским политичарима да су они одговорни за безбедност људи.
"Постоје и контакти са Кфором, Еулексом и другим структурама безбедности. Ипак, Срби на КиМ су се у претходној деценији опекли о однос са локалним полицијским снагама. У неким деловима Косова су полицијске структуре и под утицајем политичких и криминалних група", рекао је Ђурић.