Ђурић: Мудром политиком смирена смишљена и злонамерна напетост

Премијер Алаксандар Вучић и председник Томислав Николић учинили су све да се на Косову и Метохији не догоди нови талас насиља. Држава Србија и српски народ на Косову и Метохији су реаговали одговорно, али одлучно.

Овим речима Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију објашњава да је државни врх Србије утицао на смиривање тензија на Косову и Метохији, које су последњих дана претиле да ескалирају у озбиљне сукобе и насиље Албанаца. Истовремено на питање „Јединства” да ли се постизањем договора око потпорног зида са северне стране моста на Ибару може очекивати смиривање напетости, директор Канцеларије за Косово и Метохију каже да у овом тренутку не могу да се изнесу све информације о томе на који је начин ова криза стварана, са којим циљем и из којих кругова, али да ће неке будуће рекапитулације и осврти на све што се дешавало у последњих неколико дана посведочити у колико смо озбиљној и изазовној ситуацији били.

Како коментаришете то да је Приштина прихватила решење за потпорни зид у Северној Косовској Митровици у децембру, а то није учинила током последњих преговора у Бриселу. Није ли управо то могао бити потенцијални изговор за напад Албанаца на север Покрајине?

Да је овај договор потврђен у Бриселу пре неколико дана, када су премијер Александар Вучић и председник Томислав Николић дали свој пристанак, не бисмо ни имали пораст напетости. То сведочи да проблем није ни у једном тренутку било уређење прилаза мосту у Косовској Митровици, већ да је напетост смишљено и злонамерно генерисана од стране оних који су прижељкивали нове сукобе на Косову и Метохији, и то са изговором да су Срби ти који нису оставили простор за другачије, односно мирно решење. Ова конкретна криза је верујем преброђена, али нисам сигуран да су они који су је генерисали решени да трајно одустану од таквих опасних авантура.

У којој мери је састанак премијера Вучића са представницима Срба на КиМ и уопште премијерова дипломатска активност, допринела да се ситуација, која је претила да измакне контроли, смири и да Срби на КиМ постану безбрижнији?

Срећа је да се у овако опасној ситуацији на челу Владе Србије налазио мудар и одговоран човек попут Александра Вучића. Наша страна је на делу у Бриселу потврдила да је искрено опредељена за мир, а премијер је у Рашки, заједно са представницима Срба са Косова и Метохије, раскринкао подмукле планове да се наш народ увуче у нове сукобе и манифестовао одлучност и јединство нашег народа у намери да брани свој физички опстанак. Начин на који су представници Србије наступили и у Бриселу и у Рашки поколебао је оне који су можда мислили да је могуће без консеквенци поновити март 2004. године.

Поменути потпорни зид надомак главног моста на Ибру је срушен, али ће недалеко од њега бити саграђена нова потпора. Да ли је било потребно дизати толико тензија око зида и зашто је та потпора Приштини сметала?

Сво замешатељство око овог превашодно комуналног питања показало је да проблем нису ни зид, ни воз, већ да су то били само изговори онима који су желели да испровоцирају нове сукобе на Косову и Метохији. Ми такве намере никада нећемо охрабривати, јер српски народ жели прекид спирале насиља и нестабилности у овом намученом региону. Не смета сепаратистима у Приштини зид, већ трајан и непромењив став српског народа на Косову и Метохији да не признаје једнострано проглашену косовску независност и реалност наметнуту бомбардерима.

Како коментаришете (не) реаговање међународне заједнице на Космету око последњих дешавања у Покрајини, почев од улазака специјалаца Росу на север КиМ па до дешавања око потпорног зида, поготову што су високи међународни званичници саопштавали да косовска полиција, укључујући и Росу, има право да борави на читавој територији Косова?

Србији је у прошлости много пута спочитавано да мора да уважи реалност на Косову и Метохији, која је настала као последица ратних сукоба. Међутим, исто Мудром тако ми можемо да констатујемо да је свака екскурзија РОСУ северно од Ибра најгрубља негација реалности. РОСУ или било која друга албанска паравојна формација немају шта да траже на северу Косова и Метохије. Тамо Албанци са дугим цевима никада неће бити добродошли, као што нису добродошли ни у једној другој већинској српској средини на Косову и Метохији. Промотери и спонзори једнострано проглашене косовске независности, ако у њима има имало одговорности и мудрости, у будућности ће уважавати ту чињеницу.

Срби, посебно у енклавама јужно од Ибра, су заплашени последњим дешавањима, јер се сви догађаји са севера управо рефлектују на безбедност Срба у изолованим енклавама. Како их охрабрити?

Године дијалога Београда и Приштине донеле су спору али константну деескалацију и побољшање безбедносних прилика на терену, а то је највеће и најважније постигнуће бриселских преговора, без обзира на све мањкавости тог процеса. Ми на дијалогу и избегавању сукоба инсистирамо управо имајући на уму безбедност нашег народа у општинама јужно од Ибра. Наши сународници у Поморављу, Метохији и централном Косову, могу да буду уверени да ће Београд наставити да спроводи најодговорнију могућу политику и да никоме нећемо дати изговор за понављање догађаја из 2004. године. Са друге стране, могу бити сигурни да ће Србија бити чврста у ставу да више никада нашем народу не сме да се догоди мартовски погром, „Олуја“ или сличан масовни злочин који би можда неко могао да покуша да почини без обзира на мирољубиву и одговорну политику Београда.

Рекли сте да сте изгубили поверење у Приштину али и међународне представнике. Шта очекујете у наставку преговора са Приштином и да ли је могуће очекивати реализацију већ постигнутих договора, пре свега оног око ЗСО?

Ми смо јасно поручили да од Приштине више ништа и не очекујемо, јер тамошњи политички лидери и преговарачи после година некоректног, дволичног и вероломног понашања за нас немају више никакав кредибилитет. Иако су поједини кругови у Бриселу све време били мање или више наклоњени другој страни, ми, међутим, као држава кандидат за чланство у Европској унији имамо пуно право да од бриселске администрације као партнера очекујемо промену праксе и односа према самим преговорима. Европска унија је сама инсистирала на томе да буде део решења на Косову и Метохији, а решење, сада је ваљда свима јасно, не може бити диктат и довођење српског народа и Србије пред свршен чин. Током читавог преговарачког процеса били смо веома конструктивни, али постоје неке границе које се не смеју прећи у опхођењу двеју партнерских страна, а ја се надам да Србија и ЕУ и даље јесу партнери.

Имају ли, дакле, маневарског простора Приштина и ЕУ за пролонгирање реализације суштине из Бриселског споразума а то је формирање Заједнице српских општина?

Ускоро ће се навршити четири године од потписивања првог бриселског споразума, чија је главна тачка формирање Заједнице српских општина. Процес формирања још није ни почео, а када са Запада Приштини и стигну неке јавне примедбе због тога, оне су искључиво куртоазног карактера. Представници Приштине све отвореније поручују да њих ЗСО и не занима и не видим да им због тога фали и длака са главе. ЕУ, као посредник и гарант договора, треба да спашава сам смисао дијалога Београда и Приштине, и то тако што ће инсистирати на формирању ЗСО, као кључном елементу првог бриселског споразума. Наша страна остаје опредељена за дијалог, а верујем да и ЕУ швата сву опасност његовог изостанка.