Аљбин Курти је још једном, јавно одбијајући да прихвати обавезу Приштине да омогући формирање Заједнице српских општина, задао ударац нормализацији односа Београда и Приштине и потврдио своју позицију дестабилизатора региона.
Курти одбија да схвати да постоји јасан каузалитет између напретка у дијалогу Београда и Приштине и укупних економских и безбедносних прилика у региону, и да сваки пут када јавно обесмисли тај процес он ради и против интереса сопствених сународника.
Ако Курти не схвата да су регионална стабилност, друштвени и економски напредак и у интересу Албанаца на Косову и Метохији, а очигледно не схвата, онда се бави погрешним занимањем.
Истрајавајући у својој политици да је оно што је добро за Србе аутоматски лоше за њега и за Албанце на Косову и Метохији, Курти признаје да је човек прошлости, да је непоправљиво заробљен у агресивним идеолошким матрицима, и да даје предност конфликту, а не сарадњи.
Наравно да је формирање Заједница српских општина у интересу Србије и српског народа у нашој јужној покрајини, јер она је испреговарана као чврст механизам заштите права и положаја Срба на Косову и Метохији, али то не би смело да буде проблем ни за једног нормалног и прогресивног албанског политичара.
Београду је, са друге стране, у интересу да и Албанци у нашој јужној покрајини живе боље, и ми, за разлику од Куртија, никада нисмо своју позицију у дијалогу градили тако што смо наступали са жељом да некоме буде лоше.
Продуктиван наставак дијалога је, према нашем виђењу ствари, у општем интересу, али бојим се да значајнији помаци неће бити могући док су у Приштини на власти политичке структуре које перманентно обесмишљавају дијалог, одбијајући да спроводу преузете обавезе.