Једино где је Аљбин Kурти у праву то је када каже да дијалог није његов ни први, ни други приоритет, јер је њему приоритет изазивање тензија, криза и ексалација ситуације, не само на северу Kосова и Метохије, већ и на подручју читавог Западног Балкана.
Читавом свету је кристално јасно да уместо разговора за решавање свих отворених питања између Београда и Приштине, Kурти жели сукобе и немире, јер то је његова једина политика.
То је несумњиво његов први приоритет, док се високо на листи његових приоритета налази малтретирање и обесправљивање Срба, укидање њихових основних људских и грађанских права, као и брутално кршење свих споразума и договора постигнутих у Бриселу.
У то свакако спада и одбијање да после 10 година формира Заједницу српских општина којом се гарантују колективна права Срба на Kосову и Метохији, док истовремено посвећено крши све остале договоре постигнуте под покровитељством Европске уније.
Није Бриселски споразум шведски сто са кога Kурти може да узме шта му одговара, већ је неопходно да потписане споразуме мора да поштују, а сам темељ Бриселског споразума је управо Заједница српских општина. На то се Приштина обавезала и током последње рунде преговора у Бриселу, прихватајући да сви претходни споразуми морају да буду имплементирани.